Srpski književni glasnik

РАИ А У Де

62. М. ЉУБИША. 25

његова како је он сам прича, у неку руку автобиографија његова. Ту прошлост, што живи, и каква живи у спомену народном, износио нам је Љубиша у својим приповеткама; и у томе |јеј национални карахтер његов као приповедача.

Исто тако и што се тиче живота народа како га износи Љубиша. Приповетка из народног живота — то стоји — мора свагда носити на себи извесно локално, покрајинско обележје.......

Приповетке ЈЉубишине — да после овог општег извођења о карактеру њиховом, око којег се мало дуже забависмо, приступимо ближем претресу и оцени њиховој — приповетке Љубишине могу се, као што се из напред наведеног види, разгледати с две стране, с једне како се у њима слика прошлост и друге како се у њима описује данашњи живот народни.“ И ако умемо његове историјске приповетке, онда, већ по оном што смо на пред о њима извели, неће бити тешко опазити да су то историјске приповетке особене врсте; и не само то,......

Пре свега, личности у њима, с изузетком једнога Шћепана Малог, нису историјске; али његов Шћепан Мали, то није приповетка; то је само испричана историја.

Такав је живот који је Љубиша износио у својим приповеткама. |

|

И ако дакле, у приповетка Љубишиним не налазимо много од онога што се од историјске приповетке обично тражи, не може се зато рећи да његове приповетке нису историјске. У њима се види прави живот на-

1 Писаљком, местпо: он сам прича, поправљено на: она њему саму представљена.

2 Реч данашњи Писаљком преписана: иза речи живот додано: п обичаји.

3 Одавде до краја прве главе писано је писаљком и означено са: ад 1.