Srpski književni glasnik

46 Српски Књижевни ГЛлАСИИК.

јативним мерама зло не лечи, него само држи у латентном стању, готово да се јави под утицајем најнезнатнијих околности.

Да би се могло радикалним мерама поправити одиста стање Хришћана у Турској, треба, пре свега, добро уочити узроке који га уопште чине несносним, а негде, као у Старој Србији, и неиздржљивим. Ти су узроци многобројни, али се сви могу свести на ова три главна извора:

1, У опште рђава шурска администрација, заснована на разлици вера, мухамеданске и хришћанске, и на разлици односа између победилаца који управљају и побеђених који се сматрају као раја, недостојна да ужива у држави иста права као и њени господари;

2, Немар да се таано и праведно примењују закони који су у важности, због чега су они, како данас стоји с њиховом применом, „мртво слово на хартији“: нити их у што зарезују они који су позвани, да их примењују; још мање о њима воде рачуна они чијој самовољи у њима треба да је брана; а најмање се „раја“ може поуздати да у њима нађе заштите за своја права;

3. Повлађивање Арбанасима, чијим зулумима нема границе због политике које се према њима у опште Јилдиз држи.

Прва су два од ових узрока опште природе; од њихових последица трпе готово у подједнакој мери сви хришћански поданици Султанови, ма у ком делу царевине живели; трећи је специјалне природе и од његових последица трпе само крајеви у којима је словенски живаљ у додиру с арбанашким. Због тога је управо стање Срба у Старој Србији и у северо-западним крајевима битољскога вилајета несравњено теже и мучније, него ли у осталим деловима Маћедоније. Тек кад би се уклонили сви ови узроци, могло би се у корену пресећи зла која су осуђени да поднесе Хришћани у Турској. А то није лак посао. Не би било тешко наћи мере којима би се то могло постићи, али је тешко присилити Турску да