Srpski književni glasnik

48 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

цима Арбанасима, замењујући их чиновницима спремним, савесним и енергичним с упутствима да се имају старати искључиво о тачној примени закона без обзира на народност и религију турских држављана; 3, Лојачањем гарнизона, нарочито у средиштима где су силни Арбанаси, са енергичним командантима и са задатком да буду увек на помоћи властима, кад им затреба војничка сила дами Арбанасе натерају покоравати се законима. А да би се могао извести и други задатак, побољшање данашњега стања, указано је било на неодложност потребе да се заведу: 1, администрашивно-судске реформе, којима би се ишло на то, да се јачим, броју становништва сразмерним учешћем хришћанскога елемента у судству и у администрацији обезбеди праведна примена закона, пред којима би требало да су једнаки сви поданици Султанови; 2, аграрно-финансиске реформе, којима би се Хришћани спасли од самовоље и зулума приликом одмеравања и прикупљања трећине, десетка и других дација, а чиновницима обезбедила тачна исплата њихових плата.

У ноти коју је тадашњи српски посланик у Цариграду поднео Великој Порти још у септембру 1902 године на основу ових упутстава, обележено је било гледиште српске владе не само на ситуацију у Старој Србији и Маћедонији него и на начин, како да се онаи каквим реформама побољша. За ово је гледиште тада задобивена била потпуна апробација руске дипломације. О њему је те јесени било говора и у Ливадији, куда је позван био Зиновјев, руски амбасадор у Цариграду, да усмено реферише цару Николи о ситуацији у Турској. И руска дипломација, која се дотле стално истицала као чуварица заш5-дио-а у Турској; прихватила је од тада као основу за своје држање, формулу за ш5 дио атеПогте раг ]е5 геђогтез, на којој је засновано било и српско гледиште. А кад је мало доцније, у децембру те исте године, гроф Ламсдорф походио Београд, поднесен је био Г. Чарикову, тадашњем руском посланику у Београду, а на његов захт ев, са српске стране, један мемоар