Srpski književni glasnik

МАЋЕДОНСКО ПИТАЊЕ. 49

у коме је горње гледиште детаљније изложено, објашњено и допуњено. У том је мемоару, с обзиром на Критски Статут, на који упућује и 23 члан Берлинскога Уговора, и на Хелепску Конвенцију, указано на потребу, да би раније поменуте административно-судске реформе требало да обухвате ове мере: 1, измене у саставу меџлиса, у којима би се Хришћанима обезбедило учешће ако не за сад сразмерно броју становништва разних народности, а оно бар равно учешће које имају у њима Мухамеданци; 2, на основи принципа самоуправе проширен делокруг општина, на које би се, поред осталога, пренело право прикупљање пореза и откупа десетка; 3, реорганизација жандармерије, изведена у смислу горе изложених тежња о успостављању правнога реда, и пољске полиције, изведене у смислу мера које су се, пре извеснога броја година, опробале у битољском вилајету и показале као врло добре и корисне; 4, Хришћанима обезбеђено право, да могу бити чиновници, кад испуне услове предвиђене нарочитим законским одредбама, и да могу на своме језику подносити властима потребна акта; 5, измене у одредбама о нуфусима, како би се, у свези с горњим реформама, признала и српска народност; 6, европска контрола над извођењем свих ових рефорама и политичких и финансијских, слична контроли који већ врши у Цариграду Европска Комисија за прибирање ангажованих државних прихода (Рене риђнаце).

(Наставиће се)