Srpski književni glasnik

Књижевни ПРЕГЛЕД. 51 сваки са једном скицом из сеоског живота; српску при"поветку представљају Лаза Лазаревић и два скорашња покојника, Милован Глишић и Сима Матавуљ, а са бу: гарског преведена је само једна прича Ивана Вазова.

Г. Дитерих је уз своју збирку балканских приповедача написао опширан предговор, у коме је, поред извесних нетачности, дао неколико усвојивих опажања, те уједно означио најближи задатак своје књиге и намеру коју је имао с њом. Прошло је, вели се ту, време када су се Гете и најбољи међу његовим савременицима одушевљавали за народно песништво Срба и Грка и са дивљењем посматрали њихове борбе за слободу. Нарочито је Бизмарк умањио симпатије Немаца за „мале“ у најновије пак доба политичке непристојности (!) балканских народа неповољно утичу и на њихову оцену са културног и психолошког гледишта. Међутим, та оцена је исто тако мало усвојива као фантастичко прецењивање минулих дана. На балканске народе се, напротив, даје применити реч једног немачког националног економа да „ниже расе“ и „занимљиве народности“, тако радо исмејаване, често имају већих талената и значајнијих људи него што се мисли. И Балкан је од увек давао људе, који у погледу карактера и дара посве достижу оне, који су поникли из великих народа Европе. Него узрок што се на Западу утврдило (2) мишљење о малој душевној вредности балканских народа лежи у њиховој књижевноестетској несамосталности и, пре свега, у ропској зависности од француског укуса и давно преживеле романтике. Уметничка литература се на Балкану, (као иу Русији, само много доцније), развијала у противности са народном књижевношћу и тек лагано пуштала дубљег корена у домаћем земљишту. Такво развијање балканских књижевности слабо је познато ширим слојевима, и они су зато склони да Балканцима уопће одрекну књижевну изворност. С обзиром на данашње прилике, Г. Дитерих очевидно одбацује то мишљење, али га усваја ако је реч о стању. балканских литература пре неких два-