Srpski književni glasnik

ПУМИ РУШИ иу У И 3 О И ГИ И 2а “> . 5 У „А МЕРИ г

Књижевни ПРЕГЛЕД. 58 мачно не важи за јужне Словене. МИ, најзад, мало је критички уметничку књижевност на Балкану у опште ставити у непосредну супротност са народном књижевношћу.

Са избором самих приповедака, које ће унети у у своју књигу, имао је Г. Дитерих једну нарочиту намеру, и он на крају предговора с нагласком напомиње, шта је хтео а шта није хтео. Његова збирка има двоструки задатак, да, с једне стране, изнесе пред немачког читаоца душевни и културни живот типичног Балканца, и да, с друге стране, у бигности прикаже књижевни рад млађих, народних приповедача у балканских народа. Он сам врло разговетно истиче да му при томе није толико стало до индивидуалности појединих писаца и до њихових дела, колико до народног духа Балканског Полуострва. Г. Карл Дитерих учинио је врло добро што своју књигу није оставио без те ограде, јер тиме је уједно означен принцип, . по кому је бирао приповетке: његова пажња није била усредсређена, (као што би се могло очекивати), на књижевну вредност приповетке, већ на њезин — ако "се може рећи — национално-етнографски значај. Јасно је да о апсолутној оправданости таквог принципа може бити речи, али он се при оцени Дитерихове збирке свакако мора узети у обзир.

У осталом, избор грчких прилога у сваком је погледу срећан: обе новеле из грчког живота сељака имају несумњиве књижевне вредности и могу да нам даду бар приближну слику о савременом стању грчке приповетке. Паликарева смрш од Костиса Паламаса врло је изразита слика једне чудне околине и снажно причање о животу и пропасти једног младог човека, који заносно воли живот, лепоту и младо радовање. Судећи по овој новели, Костис Паламас — он је рођен 1859 године и плоднији је као лиричар и књижевни критичар него као новелист — има веома суптилан начин приказивања и уме свој мотив да изради тако да буде човечански убедљив. У оквиру једне мало троме, али ипак занимљиве радње, живописно је представљен живот на селу