Srpski književni glasnik

Књижевни ПРЕГЛЕД. 55

Новелистику савремених Румуна — да пређемо на други одсек Г. Дитерихове збирке — представљају три приповедача, чији је рад врло значајан по развијање румунске књиге у народном правцу. Сва три писца чије се приповетке налазе у овој збирци представници су националне струје у румунској књизи и стоје у противности према румунским романтичарима и онима, који су све до скора писали под јаким упливом латинским, француским, немачким и најзад руским. Но и ако су они заиста достојни представници румунске књижевности, ипак међу трима румунским новелама у овој књизи има само једна приметног значаја и са књижевног гледишта: Поп Танда од Јона Славића. То није новела великих уметничких финеса и снажне композиције, али свестрано рађени портрет једног предузимљивог сеоског свештеника, који одлучним поступањем и, још више, добрим примером једно забачено сеоце претвара у богату паланку, јер има веома земаљско уверење да међу сељацима, који немају ништа, поп има још мање, и да, напротив, сита крава не остаје јалова. /701 Танда у довољној мери показује главније одлике Славићеве уметности: поред плодне способности да успешно посматра и вешто скицира, он располаже интимним познавањем сељачке душе, чистим, врло живим причањем и једним, тако рећи, механхоличним хумором, који је необично симпатичан у својој непосредности. М сам рођен у Ердељу, (године 1858), Славић на једноставан, али врло опредељен начин, описује прости живот ердељско-румунског села и данас заузима једно од првих места међу румунским књижевницима. Осим многобројних приповедака, написао је Славић неколико позоришних комада, три романа, (један социалан и два историјска), једну општу историју и нпз критичких и политичко-друштвених расматрања, но сви ти радови не достижу висину његових новела из народног живота. Да паралела није тако јевтин начин критике, могло би се рећи да је Јон Славић по свом положају у