Srpski književni glasnik

70 Српски КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

„бијело“. Трећи доказ: „Зидање Скадра“ је из Алачевића, зато што су и „Смрт мајке Југовића“ и „Бог никоме дужан не остаје“ из Алачевића, није ни налик и на какав доказ. Г. Андрић доказује нечим што би тек требало доказати. Ако је Вук чинио позајмице, није их морао чинити из Алачевића. Код Срба се још у ХУШ веку бележиле народне песме. У штампаним књигама Доситеја Обрадовића и његова ученика Јована Мушкатировића има забележених стихова истих онаких какве је Вук доцније бележио. Што је нарочито важно, код нас је у ХУШ веку био приличан број рукописних песмарица, у којима су, на тридесет година пре Вука, забележене многе и многе народне песме. У Вуковој заоставштини налази се неколико тих старих песмарица, у којима се, поред побожних и љубавних, налазе и забележене чисто народне. Г. Др. Тихомир Остојић, професор у Новом Саду, има врло лепу и занимљиву збирку старих српских рукописних песмарица из ХУШ века, у којима се налази и доста народних, готово истоветних са песмама које је Вук унео у своје збирке. Ако је Вук уносио песме из рукописних песмарица он је то могао чинити из српских песмарица, које је имао на расположењу, а није се морао користити Алачевићевом збирком, од које је велики део писан пошто су његове збирке у велико изишле. М, најзад, врло лако је могуће да су и Вук и Алачевић самостално бележили лепе и популарне песме, које су у савршеном облику певале у нашим југозападним крајевима. |

ж

Поводом овога преухитренога чланка Г. Андрића прилика је да се осврне на једну ствар, коју треба отворено и за време казати. За свакога који уме да мисли и који зна за последње и несумњиве резултате науке, јасно је да су Срби и Хрвати један исти народ, да је оно што је српско у исто време и хрватско, и обратно што је хрватско то је и српско, и да је сва наша и на-