Srpski književni glasnik

920) Српски Књижевни Гласник.

тако велики као и у својој борби са Турцима. Обично, његова спољашња политика цени се много више него његова унутрашња политика. У спољашњој политици он је без прекида ишао од успеха до успеха; његова унутрашња политика, пак, свршила се на крају крајева катастрофом, његовим падом од 1839. Због тога што је његова унутрашња политика имала тако рђав свршетак, гледа се обично с неповерењем и без великог поштовања и на њене раније фазе. Међутим, Милошева се унутрашња политика дели на двоје: до и од 1830. Ако је од 1830 стао наглити својој катастрофи, Милош је до 1830 имао врло много успеха у својој унутрашњој политици.

У својој карактеристици Милошева режима, Г. Гавриловић нам открива тајну свих Милошевих успеха и неуспеха у унутрашњој политици. Милош је био јединствен за стварање државне власти, али не и за њено организовање. Саревњив на свој кнежевски ауторитет са свом подмуклом интенсивношћу једног азијског деспота, истрајан и упоран у прикупљању све власти у своје руке, на начин једног сељака који стопу по стопу шири и заокружује своје имање; са једним дубоко презривим погледом на народ, који је називао „неблагодарном кучком“ и „стоком без репа“, Милош је успео да утврди своју личну моћ у Србији, и да натера цео свет да га сматра за господара. Његова је власт била још груба и примитивна, али је тек била власт. Он је довео целу земљу под једну вољу и под једну руку, и навикао је да буде управљана, и то чврсто управљана. Као у свима примитивним народима тако и у нас, власт се морала прво јавити у конкретном виду једног деспота, да би се могла доцније схватити и апстрактно, независно од својих личних носиоца. Али, кад је после стварања државне власти требало приступити њеном организовању, Милош није више био довољан. Организација власти не да се замислити без поделе државних функција и без писаних закона. Те неопходно потребне услове организације власти Милош није никако схватао. Са неповерењем једног тврдице,