Srpski književni glasnik

МАРИЈА ЈЕЛЕНСКА. 923

и српски, онако, као што је то онда био обичај у Сла: вонији у отменим кућама. Па како јој је мати, која је била рођена Загоркиња, говорила кајкавски, те од ње није могла научити ни правилно српски ни правилно немачки, то је једино своме оцу имала да захвали, што је још из малена владала овим језицима, те јој доцније није било тешко глумовати на српском и немачком позоришту.

Јеленска је са те стране поштовала свога оца и била му благодарна, али га, на жалост, није могла уважавати ни као добра оца, ни као савесна домаћина. Поред све своје књижевне спреме и начитаности, он је био преки суров, а сем тога одан пићу и картању. Његова жена, Маријина мати, бејаше, што но кажу добра душа, по: слушна, попустљива и без сваке енергије, па је допуштала да је њен муж злоставља кадгод би му зато долазио ћеф или кадгод би био пијан. У таквим тренутцима он би се дотицао и деце, нарочито онда, кад би се син и кћи удружили против свога оца у намери да одбране матер, која је у кући била права мученица.

Но и иначе је стари Ферк био човек, који није могао стећи признање ни своје деце, ни осталог света. Он је био лош васпитач и још гори домаћин. Уваљујући се све дубље у глиб из којега се не умеде више извући, он је био зао пример својој деци и све је више губио од свога родитељског угледа и достојанства. Начин, како је живео, морао је утицати и на управу његове економије. Она је све више опадала, док се и домаћин и његова фамилија нису нашли на низбрдици. Уз то му је и жена била невешта послу, од којега је зависио опстанак целе фамилије. Она непрактична и неодлучна, он бекрија и распикућа! Је ли ту могло бити благослова и није ли се таква кућа морала на крају распасти 2

Још и сада гледам Јеленску како ми све то прича тако дирљиво, да сам до дна своје душе био потресен трагичном судбином, која је постигла невине чланове ове несрећне породице. Живим, реалистичним бојама описивала је она живот у родитељској кући све док се по.

а = ==

|