Srpski književni glasnik

994 Српски Књижевни ГлАСНИК.

о = авиона.

родица није растурила. Отац јој на крају остаде сам самцит, јер га напустише и жена и деца. Син оде на науке, а мати и кћи се дигоше, да себи нађу склоништа и да се захране хлебом.

Госпођица Феркова и њена мати настане се у Загребу, надајући се, да ће тамо наћи што траже. Њихова се нада испуни. Изгледа, као да су људи од струке у. младој и лепој девојци, која уз то бејаше ванредно интелигентна, говорљива и одважна, одмах упознали необични глумачки дар, јер не потраја дуго, а она се јави на хрватској позорници као глумица вишега реда. У Фрајденрајховој кући, у којој и она и мати нађоше свесрдан пријатељски пријем, ова млада почетница све је више сазревала руковођена и упућивана искусним домаћином, који онда у загребачком позоришном свету заузимаше најугледније место Почетница убрзо постаде глумица, којој се признаваше првенство међу другарицама њезина жанра. Госпођица Феркова, о чијој се егзистенцији дотле није ништа знало, претвори се за тили час у „нашу дичну Јеленску“, за чију се „заношљиву“ игру нарочито одушевљаваше загребачки јецпеззе догбе, а чијој се „лепоти“ и „даровитости“ дивљаше, чак и иначе хладни и одмерени Фрања Марковић у саставцима, који одаваху не само усхићена естетичара него, што више; и по сред срца погођена љубавника.

Ово је била прва етапа у глумачкој каријери Марије Јеленске. Друга, за њу куд и камо значајнија, везала је за историју нашег народног позоришта.

Кад је управа новозаснованог српског народног по“ зоришта у Београду 1869 године тражила у Новом Саду и Загребу потребне глумачке снаге, она није могла мимоићи Јеленску, која је на загребачкој позорници у велико била стекла глас добре и симпатичне глумице. Тако је Јеленска дошла на београдско позориште у исто доба кад и Бачвански, Мандровић, Јовановић, Недељковић, Цветић, Коларовић, Коларовићка Милка и Мара, Гргурова, Јовановићка и сви остали глумци и остале глу-