Srpski književni glasnik

МАРИЈА ЈЕЛЕНСКА. 929 матере, она је често пута помишљала на самоубиство Што је још остало новаца из Београда, то је у болести потрошено. И последњи накит, који се беше нашао још из срећнијих времена, бејаше заложен. Тако је сирота дочекала пролеће у највећој беди и сиротињи. Тад се срећом нађоше добри људи међу бечким писцима, који се зарекоше, да је спасу од пропасти. Нарочито се за њу залагаше Сигмунд Шлезингер, о коме сам већ говорио који јој од тада па све до смрти остаде добар и веран пријатељ. Он и неки његови другови наговоре Шарлоту Волтерову, прву трагеткињу на Дворском Позоришту, да се она заузме за болесну другарицу, за коју се само толико знало, да је била глумица На српском позоришту у Београду, да се у Бечу настанила и да се опасно разболела. Славна Шарлота, тронута извештајем о бедном стању Марије Јеленске и њене матере, не пожали труда, те скупи у кругу својих другова и другарица толико пара, колико је било нужно да се болесници помогне до њезина оздрављења и до њезина ступања на бечку позорницу. Шта је даље било: како је Јеленска играла на Резиденц-театеру, и затим на Дворском Позоришту, и како је том приликом оправдала очекивања својих другова, својих другарица и осталога света, о томе је већ била реч. Као што се из тога може видети, она се брзо опоравила и брзо је опет ускочила у каријеру, коју је за час морала прекинути.

Нисам Јеленску познавао све до њезине прве пред ставе у Резиденцтеатру. Не могу још ни данас да заборавим упечатак, што га је у мени оставила, кад сам је први пут видео. Она бејаше и на позорници и ван ње лепа и симпатична појава. Била је осредњег раста и имала је допадљиву фигура, еластичан ход и природне ни мало театралне покрете. Не може се казати да је била лепота првога реда. Зато су јој недостајале правилне црте и потребна пропорција оних линија које означавају дужину и ширину у лицу. Имала је одвише широко лице и нос одвише неправилан, а да би се могла упоредити са жен-

59