Srpski književni glasnik

930 Српски Књижевни ГлАСНИК.

ским главама које нас императивно натерују на признање њихове лепоте. Али је она, у пркос свему томе, правила утисак лепе и ннтересантне жене, чија је целина тако допадљива и примамљива, да је се човек не може сит нагледати. Јеленска је људе очаравала сјајем своје плаве косе, карактеристичним кројем својих угаситих обрва, пријатном белоћом свога лица, дискретним руменилом својих свагда свежих обрашчића и речитим изразом њених плавичастих и заношљивих очију. Уза све то бејаше је природа обдарила пријатним и звонким гласом, који се прилагођаваше сваком душевном расположењу почевши од тихе болећивости до најживљег афекта и од конверсационог тона до драмског патоса. А цела ова отмена и грациозна женска појава, која се, нарочито у драматским сценама, знађаше узвисити до класичности, бејаше испуњена толиком унутрашњом душевном топлином, и толико се показиваше љупка и умиљата, да није никакво чудо, што је, на позорници и ван ње, подједнако заносила и људе и жене.

Са те своје симпатичне и топле природе, она је свуда била радо виђена. Као девојка отворена карактера, жива темперамента, одлучне воље и необично јаке интелигенције, она је и у Бечу убрзо стекла пријатеље, у чијем је друштву била предмет највеће пажње. У нашем домаћем кругу сматрала се као члан наше породице. У бечком српском друштву уживала је неограничено уважење као бивша српска глумица која на немачком позоришту чини част народу у коме је отпочела своју глумачку каријеру. У омладинским круговима бејаше Јеленска предмет нарочите адорације. Све ове људе беше она освојила својим природним и љупким понашањем и својим истинским одушевљењем за српски народ. У томе једва да би је могла достићи каква рођена Српкиња.

Изгледа, као да је бављење у Србији у њој оставило дубоке упечатке. Она их се није могла отрести ни у Бечу, ни у Штутгарту, па ни у Барцелони, где је на крају окончала живот. Кадгод би се нас двоје разгова-

и