Srpski književni glasnik

МАРИЈА ЈЕЛЕНСКА. 933 граду. О глумицама, својим другарицама, такође је имала правилно мишљење, о чему сам се могао и сам уверити, кад сам много доцније, између 18850 и 1885 године као позоришни извештач „Видела“ и „Отаџбине“ имао да оцењујем њихову игру. Нарочито је хвалила Милку Гргурову, њену сестру Мару и Коларовићку, које су сеу већ у оно време биле истакле као глумице од вредности. Оваким њеним сећањима није било краја. Она се њима бавила и онда кад нису до ње више могли допирати гласови из српских крајева. Била је срећна и задовољна, кад је могла о Београду штогод причати. Изгледа, да га није могла прежалити никад.

Марија Јеленска чак је и у Бечу била српска глумица, то јест она је играла на немачком позоришту, али је мислила и осећала као Српкиња. Каква је била као уметница, таква је била у приватном животу. У њену кућу (она је становала у 5теђепђтиппепз аге, у предграђу Маргаретен) долазило је више Срба него Немаца, више њезиних земљака и пријатеља, него оних, који би јој могли бити од користи у њеној новој каријери. Међу Србима омладинцима било је нас неколико, који смо је често похађали и који смо јој се ваздан налазили на услузи. Ми смо доиста сматрали за част и срећу да је можемо посећивати и да можемо проводити с њоме у пријатном и духовитом разговору. Она је била радо ви: ђена гошћа у свим српским друштвима. Без ње нити је смело бити каквог српског састанка, нити какве српске свечаности. На нашим. беседама и прославама била је њена декламација најважнија нумера. Кад би се после какве забаве цела српска омладина искупила око њеи кад би јој сви одушевљено клицали као слављеној српској уметници — нико није био срећнији и задовољнији

од Јеленске! Али јој је то шкодило на другој страни.

Дворски саветник Дингелштет, управник Дворског Позоришта, пребацивао јој је више пута ту њену ексклу.