Srpski književni glasnik

946 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

штету мазили и уљуљкивали у самообмани, срећом време је у коме се и у врховној државној управи и у Народ“ ном Представништву увидело да, сразмерно новим захтевима који му се постављају, Народном Позоришту треба дати нова срества и нове услове за рад. Нешто је од тога учињено, нешто је на путу да се учини. С материјалним срествима с којима Народно Позориште располаже од пре три године, у свима гранама рада не може се одједном очекивати бољитак. Али је извесно да је с новим новчаним срествима позоришној техници, декорацијама и костимима, напредак обезбеђен и несумњив. Друга међутим, значајнија и битна страна позоришног питања, развијање глумачке уметности, подизање глумачког подмлатка, и ако је у новом стању ствари у повољнијим условима, остаје ипак као наша унутарња брига, наш унутарњи позоришни посао, у коме нас нико и ни с каквим новчаним срествима не може довољно помоћи, ако га ми сами не схватимо и не организујемо како треба.

Ради њега смо се ми данас овде скупили. Бацивши последње погледе у прошлост, у сентиментална претресања о оном што је било и што је данас, ми једном мо" рамо престати с немоћним вајкањем на зло, које не служи ничему ако не надахњује амбиције на боље. На измаку четврте деценије живота Народног Позоришта, која је била продужење таворења прошлосги, сваким даном тежег таворења — једног уморног живота без одменеи обнове, јубиларни датум ми смо схватили не као дан који нам даје право на сујетне параде, но као међу једног неодложног прекрета, као опомену и као последњи час за објаву новог програма покушаја и напора за обнову Народног Позоришта. У програму тих покушаја и напора, као што смо рекли, прво место мора заузети рад на битној страни позоришног питања, рад на развијању глумачког подмлатка. Томе задатку има да послужи поред осталих мера — отварање једне нарочите уметничке радионице, у којој ће се систематски, онако како се то данас свуда једино и образује добар позоришни