Srpski književni glasnik

|

ј К У

а

устичр

ве чу

МР»

"

""

" фире Ура И 7 РА УРА ЧИ ПРУ ИНтУУН (УЧИНИ РУМ ЛУ о

“ епу труа к ' 3

ОЦЕНЕ и ПРИКАЗИ. 965

језицима, и где се мора суревњиво чувати онакав какав је. Ту, где је народни језик у дефансиви, знање језика неопходно је често статичко, ограничено на старије догматичке граматике, и наши тамошњи писци, изгубивши

сигурност у свој језички инстинкт, нису у стању да

напишу једну страницу без речника. За њих су списи Караџића и Даничића библија српско-хрватскога језика, а Броз и Мвековић штаке на којима иду у своме несигурном знању језика. Други случај је код нас. Између језика којим ми пишемо и њиховог језика разлика је као између француског језика који се говори и којим се пише у Паризу и францускога језика којим се служи у Брислу и у Женеви. Ми у Београду живимо у чисто националној средини, у својој кући, асимилујући нагло све стране елементе који међу нас залутају; овде, где је народни језик у победничкој офансиви, ми имамо снажно динамично осећање језика, ми језик осећамо дубоко и интензивно, по нагону; за нас је језик живо биће које живи нашим унутрашњим животом, и упоредо са богаћењем нашега унутрашњега живота, богати се и језик којим ми пишемо, постаје обилнији, живљи, сликовитији, свежији, гипкији, нервознији, импресивнији. Нама не треба Броз и Ивековић; ми сваки дан израђујемо језични материјал за Брозове и Ивековиће који ће доћи после педесет година, и наше данашње „погрешке“ кроз неколико деценија биће освештана граматичка правила, И „Карловчани“ и Г. Андрић држе се језика, граматике и речника од пре пола века, а београдски писци пишу језиком којим се данас говори и који се данас непрестано ствара. М најзад, између нас и њих постоји један основан неспоразум: они не могу да схвате да језик не праве филолози, — и то још примитивни филолози! чија је улога да фиксирају облике језика у једном датом тренутку његова развића, док ми мислимо да језик стварају они који њиме пишу, књижевници, који имају нове појмове, идеје, преливе и суптилности мисли и осећања, и имају да нађу и налазе нове изразе. |