Srpski književni glasnik
~
28 Српски Књижевни ГЛАСНИК.
учтивости.“ Г. фон-Рихтер предложио је Господину „Тшибадола“ да избере место; Г. „Тшибадола“ је одговарао једва мичући уснама — („зид“ му се опет срушио): „Радите ви, милостиви господине, ја ћу посматрати...“
И Г. фон-Рихтер отпоче посао. Нашао је ту, у шуми, врло лепу, сву цвећем обасуту пољану; одмерио је кораке, означио две крајње тачке брзо издељеним палицама, извадио пиштоље из кутије, чучнуо и напунио их.
Једном речју, трудио се и радио из све снаге бришући
непрестано белом марамицом знојаво лице. Пантелеон, који
га је пратио, више је личио на човека коме је хладно. У
току целог тог припремања оба противника су стајала по-.
даље један од другога, подсећајући на два кажњена ђака којима је криво на своје старешине.
Настаде одлучан тренутак...
„Сваки узе свој пиштољ ..“
Али тада Г. фон-Рихтер примети Пантелеону да би требало да он, као старији, пре него што ће објавити оно кобно: „један! два! три!“, обрати се противницима ·са последњим саветом и предлогом да се помире; и ако такав предлог нема обично никаквих последица и није, у опште, ништа више до једна формалност, ипак, испуњавајући и ту формалност
· Г. Чипатола скида са себе известан део одговорности. Истина,
та мала беседа увек је дужност тако званог „непристрасног сведока“ (ипрамћејзсћег Децое); али, пошто га они немају, он радо уступа ту привилегију своме поштованом сабрату. Пантелеон, који је већ поспео да се прикрије за џбуном, тако да не види официра-увредитеља, испочетка није ништа разумео у целом говору Г. фон-Рихтера — у толико пре што је све ово било изговорено кроз нос; али, он се одједном трже,
храбро искочи напред и, ударајући се грчевито рукама у
груди, промуклим гласом викну на свом мешовитом наречју: „А Та Та Та.. Сће ђезнаа ! Пешх хешп опшпез сотте са аџе 51 ђабапо — регсће» Сће Ффауо1о 2 Апдаје а саза! — Ја не пристајем да се миримо, журно проговори Сањин. — И ја не пристајем, понови за њим његов противник. — Е, онпа вичите; један, два, три! — Обрати се фонРихтер збуњеноме Пантелеону.
Овај брзо поново јурну у џбун, и тек оданде, сав згр--
„ ; | му. ђ ~ ЈГ ње МА НИ ЗН
ко