Srpski književni glasnik
12 Српски Књижевни ГЛАСНИК.
А то било срамота пред женом, у толико пре што оно, ето, | није плакала. Реших се да разговор. 5 |
— Ко те је избио — упитах је, не измисливши ништа паметније и деликатније.
— Па тај Пашка, брате, — мирно и гласно одговори она
— А ко је онг
— Мој љубавник, хлебар.
— Бије ли те често»
— Па чим се напије, бије ме... Често!
И од једном се примаче мени, поче да ми прича о себи, о Пашки и о њиховим односима. — Она је — „девојка од оних... које. .“, а он је хлебар сатриђим брковима, и врло лепо свира у хармунику. Долазио је код ње у „завод“, врло јо; се допао, јер је врло весео и облачи се чисто. Има кафтан од петнаест рубаља и сомирске чизме... Због тога се она и заљубила у њега, и он је постао њен „кредитни“. А чим је постао њен „кредитни“, занимао се узимањем од ње новца који су јој други гости давали на слаткише. За те паре пијанчио је и почео да је бије. — Али то још не мари, него је почео да се „дружи“ са другим девојкама пред њеним очима.
— Па зар да ми не буде криво> Ја нисам гора од оних других... Значи да ми се, нитков, подсмева. Ономад сам добила од газдарице дозволу да шетам и дошла код њега == кад, тамо седи пијана Дуњка. А и он је добро повукао. Рехох му: Ниткове, ниткове један! Лопове! Он ме је тада сву избио. И ударао ме и за косе вукао... Али то још не мари! Него, ето, сву ме исцепао... Шта ћу садг Како ћу се газдарици вратити7 Сзе је поцепао: и хаљину и капут сасвим нов... дукат је коштао! и мараму ми је с главе скинуо... Боже! Шта ћу садг јаукну одједном она тужним, испрекиданим гласом.
А ветар је урлао и дувао све јаче и хладније... Зуби ми олет почеше да цупкају. И она се најежи од хладноће и примаче ми се тако близу, да сам кроз таму могао видети сјај њених очију...
— Како сте ви људи гадни! Све бих вас изгазила, унаказила. Нека цркне сваки... пљуњула би вам у њушку и не бих вас жалила! Подли скотовн!... Мољакате, мољакате, вртите репом као подло псето, а кад вам ћурка попусти, готово! Газите је одмах... Гнусни ветропири!
Грдила је врло разнолико, али у њеној грдњи не беше