Srpski književni glasnik

ЈЕДНОМ С ЈЕСЕНИ... снаге: ни злобе ни мржње за „гнусне ветропире“ не осетих у њима. У опште, тон њеног говора био је, на супрот садржају, миран, а глас тужно-бедан у интонацијама.

Али све ово утицало је на мене јаче од најлепших и најубедљивијих песимистичких књига и говора, које сам ја доста слушао и пре и после овога, и дан дањи слушам и читам. И то је, видите ли, зато, што је агонија самртника увек много природнија и јача од најтачнијсг уметничког описа смрти.

Било ми је рђаво, ваљда више од хладноће него ли од речи моје сусетке по стану. Застењао сам тихо и зашкргутао зубима.

И у исти мах осетих на себи две хладне, мале руке; једна се дотакла мога врата, друга ми се наслонила на лице и у истом тренутку прозвучало је узнемирено, тихо, нежно питање:

· — Шта ти јег

Био сам готов да помислим да ме пита него други, а не Наташа која је овог часа изјавила да су сви људи ниткови и желела им смрт. Али она је продужавала журно и брзо...

— Шта ти је» а> Хладно ти је» Смрзао си сег Гледај ти њега! Седи и ћути као заливен! Требао си ми одавно рећи да ти је хладно... Де... лези на земљу и пружи се... и ја ћу лећи... Тако! Загрли ме сада.. јаче... Ето, сада ти је сигурно топлије... Окренућемо леђа један другоме... Скратићемо некако ноћ... Ти си пијанчио, а 2... Ништа то не мари!

Она ме је тешила, она ме је храбрила...

Да сам три пут проклет! Колико ироније за мене у овоме факту! Замислите! — Та ја сам у то доба био озбиљно забринут судбом човечанства, сањао о социалном преустројству, 0 политичким превратима, читао разне, ђаволски-мудре књиге, чија је дубина мисли била недоступна, сигурно, и за саме ауторе. Старао сам се у то доба да створим од себе крупну „друштвену активну снагу“. ИМ чинило ми се да сам већ донекле извршио мој задатак. Свакако, у мислима о са моме себи долазио сам у то време већ дотле да сам призна ова себи изузетно право на егзистенцију као величини не опходној за живот и способној да одигра у њему крупну, историјску улогу! М мена је грејала својим телом жена што се продаје, несрећно избивено, гоњено биће, које нема ни места ни вредности у животу, коме се ја нисам сетио да по-