Srpski književni glasnik

14 Свпски Књижевни Гласник.

могнем док ми она сама није помогла! А да сам се – сетио сумњам да би јој заиста умео ма чим помоћи. !

Ах! био сам готов да мислим да се све ово дешава у сну, у ружном, у тешком сну... |

Али, авај! нисам могао то да мислим, јер су на мене палале хладне капљице кише, на моје се груди силно наслањале топле женске груди, у лице ми је ударао њен топао дах помешан са лаким мирисом ракије.. што тако крепи... Урлао је и стењао ветар, киша је лупкала о чамац, таласи су пљескали, а нас двоје, грлећи се јако, дрхтали смо ипак од хладноће. Све је то било врло стварно, и ја сам уверен да нико није сањао тако тежак и рђав сан као што је била ова јава.

А Наташа је и даље причала, говорила о нечем нежно, са пуно учешћа, онако како само жене могу да говоре. Под утиском њеног наивног и умиљатог причања, у мени се засветли нека жеравица, од које ми се нешто растопи у срцу...

Из очију мојих тада потоком линуше сузе и спраше с мога срца много злобе, туге, глупости и блата, које се нагомилало на њему те ноћи... А Наташа ме је тешила:

— Но, доста мили, не плачи! Доста. Даће Бог, поправићеш се, опет ћеш добити место... Или тако што...

И све ме је љубила.. много, без броја, јако...

То су били први пољупци жене које ми је живот по: клонио, то су били најбољи пољупци, јер сви после њих коштали су страшно много, а давали ми нису ништа, али ништа!

— Но, не плачи, чудни човече! Ја ћу ти већ нешто удесити сутра, ако немаш где да се денеш... — Као кроз сан чуо сам тихи, убедљиви шапат..

„До зоре смо лежали загрљени...

А када је свануло, извукосмо се испод чуна и пођосмо у варош. Затим се пријатељски опростисмо — и нисмо се више никада срели, ма да сам око пола године тражио по свима.

забаченим местима ову милу Наташу, с којом сам провео описану ноћ, једном с јесени...

Ако је до сада умрла — како је то добро за њу! нека почива у миру! Ако ли је жива — нека јој душа буде у покоју: Нека се не пробуди код ње сазнање, па да... јер би то била излишна и бесплодна патња за живот...

Максим ГОРКИ (| руског превела () )