Srpski književni glasnik

Нестајање Закона. 619

Један од главних циљева аграрне реформе, био је деоба

великих поседа. Пре него што би се приступило укидању

великих поседа, требало је утврдити појам великог поседа. “ Међутим, појам се тај мењао од уредбе до уредбе.

(1) Уредба од 25 фебруара 1919, којом почиње аграрна реформа, проглашава одмах за велике поседе све оне поседе „који обухватају површину од бар 100—500 јутара обрадивог земљишта, према поседовним и економским приликама свога краја.“ Ово значи да се није хтела дати једна општа дефиниција великог поседа за све крајеве; једна иста површина могла се у једном крају сматрати као велики посед, а у другоме не. Утврђено је било само то, да ни у једном крају површина испод 100 јутара није могла бити увршћена у велики посед, нити површина од 500 јутара извршћена из великог поседа. Као што је Г. Влајинац у овом истом листу рекао, није био утврђен појам великог поседа, него повучена његова најужа и његова најшира граница.

(2) Уредба од 10 априла 1919 сматра као велики посед сваку површину од барем сто јутара, — и ништа више. Ова _ је дефиниција општа: важи за све крајеве, без обзира на · њихове „поседовне и економске прилике;“ према томе, као велики посед сматра се површина од 100 јутара и у оним крајевима где би, према уредби од 25 фебруара, било могућно рачунати велики посед тек од 500 јутара. При примени уредбе од 10 априла, у Хрватској се иде још и даље, и та уредба која је прописана за поседе од барем 100 јутара, примењује се на поседе од барем 20 јутара, дакле, на поседе за 80 јутара мање.

(3) Уредба од 21 јула 1919 враћа се на основну идеју уредбе од 25 фебруара, да површину великога поседа треба за разне крајеве одредити различно. Предвиђа се неких шест зона, од којих свака има своју дефиницију великога поседа. · Али, и ако прима основну идеју уредбе од 25 фебруара, уредба од 21 јула разликује се од те уредбе у овим тачкама. (а) Уредба од 25 фебруара одређивала је површину великог поседа у јутрима; уредба од 21 јула одређује је у хектарима, — и као што је FT. Влајинац показао, при овоме претварању јутара у хектаре најужа граница великог поседа од 100 јутара била је нешто сужена, а најшира граница од 500 јутара нешто проширена. (5) Уредба од 25 фебруара одређивала је велики посед према површини обрадивог земљишта