Srpski književni glasnik

Колубарска Битка. 29

Врховна Команда имала је идеју да све три армије заустави и задржи на овој јакој географској бариери, коју чине три важна и јака географска ослонца: Цер, Влашић и Рожањ, да ову линију добро утврди, да на њој непријатеља дочека, борбом га привеже и изнури, па првом угодном приликом, када добије појачања и довољно артилеријске муниције, да свом снагом пређе у контра-офансиву. Дакле иста основна идеја као и за битку на Јадру.

Али пошто је Прва Армија лако испустила јак и врло важан левокрилни наслон и ослонац целога битковнога фронта, Рожањ, који се требао бранити успешно и за дуже време, то је давање отпора непријатељу на горепоменутој линији постало немогућно. Стога је Врховна Команда морала наредити повлачење свих наших армија на положаје за непосредну и упорну одбрану Ваљева на линију: Совачки Кик—СтавеЈолина Бреза — Каменица — Просек — Јаутина — Близоњски Висови — Караула — Уб. Врховна Команда је имала намеру да се на овој линији искористе фортификације које су већ постојале, да се оне постепено ојачају и допуне, да се трупе прикупе, уреде и рекрутима и муницијом попуне, те да одбрана Ваљева буде јака и успешна, па по том да се угодном приликом пређе у офансиву. Ову идеју потврђује и сам офансивни распоред армија на новој одбранбеној линији за одбрану Ваљева, јер је Друга Армија са својим распоредом (Близоњски висови —Караула —Уб, са коњичком дивизијом на крајњем десном крилу, код с. Бањана) у односу на остале армије образовала офансивно крило, које је имало задатак да у подесном тренутку пређе у офансиву правцем ка Коцељеви. Али, на жалост, ни ова се идеја Врховне Команде није могла остварити, јер је Прва Армија опет брзо попустила у давању отпора непријатељу, а њеним попуштањем био је јако угрожен цео леви бок и позадина наше војске, услед чега је Врховна Команда била принуђена да нареди хитно повлачење све три наше армије на десну обалу Колубаре на линију: ОбреновацЛазаревац — Љиг — Гукош — Вис (К. 707) —Баћинац (К. 700) Јељак — Маљен пл., у циљу заустављања. даљега непријатељскога надирања, и заштите комуникација за Крагујевац.

У досадашњим операцијама, Првом Армијом командовао је тадашњи ђенерал, а садашњи војвода Петар Бојовић, који је крајем октобра смењен, а на његово место постављен за