Srpski književni glasnik

32 Српски Књижевни Гласник.

а која је боље одговарала општим условима у односу не само на Ужичку Војску, као непосредног суседа Прве Армије, већ и за битковни фронт целе војске.

Осим овога усменог телефонског наређења, Врховна Команда је одмах и писмено наредила команданту Прве Армије, са ОБр. 7325 од 16 новембра, ово:

„С обзиром на положај осталих армија, као и на одбрану Чачка од стране Ужичке Војске, наређујем да вашу нову одбранбену линију изнешу у извештају ОБр. 3187 у неколико изменише. Она ће ићи по вашем предлогу ло Главице (К. 530), а одашле на запад на Столице (К. 544) — Дреновачко Осоје (К. 654) — Галич (К. 703) — Заскова Главица (К. 627).

Лево од вас на положају Киша (К. 632) биће Шумадијска Дивизија П позива из Ужичке Војске, с којом одржаваши везу.

Десно од вас је Ш Армија, чије је лево крило Мошика (603):

Са једним здруженим одредом зашворише међупро-

стор између 1 и Ш Армије и одржавајте везу са Ш Армијом.

Војвода Р. Пушник, с. р.“

Дакле, да није било интервенције Врховне Команде у овоме случају, битка би по свој прилици била изгубљена, како ми је и сам војвода Путник оне вечери напоменуо. Ево зашто:

(а) Командант Прве Армије био је своје лево крило много у назад повукао и заломио толико да никакве везе ни наслона са Ужичком Војском није имао, остављајући између Прве Армије и Ужичке Војске једну празнину око неких 10 км. на најважнијем правцу непријатељског надирања, који води у долину Западне Мораве ка Чачку.

(6) По свима извештајима, непријатељ је своју главну снагу Шесте Армије: ХУ1! и ХУ корпус, био концентровао на лево крило Прве Армије и десно крило Ужичке Војске, имајући намеру да обиђе тежак за савлађивање Овчарско-Кабларски теснац, да изврши пробој фронта на најслабијем делу вашега битковнога фронта (наслон између Прве Армије и Ужичке Војске), и да најкраћим и најлакшим правцем допре до Чачка и заузме га. Овим би непријатељ довео у питање и наше

опште повлачење ка Крагујевцу из Рудничког масива, а по свој прилици и онемогућио би га.