Srpski književni glasnik

38 Српски Књижевни Гласник.

Уочити овај моменат кризе код непријатеља није лака ствар, јер на ово су од утицаја многобројне чињенице, које се не могу одмах све похватати и проценити. Један случај претегао је у доношењу дефинитивне одлуке од стране Врховне Команде за моменат када треба прећи у офансиву. Помоћник начелника штаба Треће Армије јђенералштабни пуковник Милан Ж. Миловановић, чини ми се 18 новембра, позвао ме је на телефон, и саопштио ми је како је баш тога тренутка саслушавао неке заробљенике из аустро-угарске војске. Међу овима био је и један трезвен подофицир, који је на саслушању поред осталога изјавио ово: „Стање је код аустроугарске војске уопште такво, да би ви, када би нас напали, могли и грањем да нас премлатите.“

Када се ово саопштење потврдило и са неколико других страна, Врховна Команда нашла је да је дошао тренутак за општи прелаз у офансиву. У вези са својим ранијим директивама, Врховна Команда је издала 19 новембра директиву свима армијама, команданту Ужичке Војске и команданту Одбране Београда за почетак акције 20 новембра. Ова директива Врховне Команде, која је само завршни и извршни део директива издатих још 9 и 10 новембра, дословно гласи овако:

„Из саслушања многих непријатељских заробљеника и бегунаца види се да су код непријатеља наступиле шешке прилике, и то како у погледу исхране и снабдевања пошребама, шако и у физичкој исцрпеносши његовој.

Да би се искористио овај моменаш слабосши код непријатеља, а морал и дух код наших шрупа подигао, наређујем:

Да сушра (20 новембра) све шри армије и шрупе Ужичке Војске на левој обали Западне Мораве енергично нападну непријашеља на својим фроншовима и принуде га на: повлачење.

Трупе Одбране Београда остају на својим положајима, обезбеђујући десни бок и позадину П Армији.

Војвода Р. Пушник, с. р.“

Причало се да је Командант Прве Армије војвода Ж. Мишић био решен на офансиву са својом армијом пре Врховне Команде, па чак и то како он не би ни чекао на директиву Врховне Команде, ако ова не би била решена на офансиву, него би сам прешао у напад на непријатеља.