Srpski književni glasnik

Грчка у Светској Политици. 39 Али, претпоставимо да Врховна Команда, као једино позвана и одговорна као највиша командна инстанција у војсци, на основи својих посматрања, и није донела одлуку за општи прелаз у офансиву: зар би онда могао и смео један командант армије, као потчињени командант, да се одметне од своје Врховне Команде, као прво претпостављене, па да не знајући опште стање и наше и непријатељске војске на целом битковном фронту, сам за себе, без везе и сарадње са суседним армијама, и без познавања намере Врховне Команде предузме операције од судбоносне важностиг7 Ово питање носи само у себи одговор. Са досадашњим излагањем довољно је тачно и јасно утврђено ово: Да је идеја за офансиву у Колубарској бишци, као и моменаш када ју је шребало ошпочеши, једино дело Врховне Команде. Свако друго шврђење ошпада као неистинишо и

нетачно. (Крај у идућем броју.) ЂЕНЕРАЛ ЖИВКО Г. ПАВЛОВИЋ.

ГРЧКА У СВЕТСКОЈ ПОЛИТИЦИ.

Ашина, почешком априла 1921. — један виђени страни представник рекао је, ту пре неки дан: „Главна погрешка · Венизелосова била је та што је својом политиком успео да Силе почну узимати Грчку озбиљно“. У овом има нешто истине, јер је несумњиво да је благодарећи умешности Вени· зелоса Грчка ушла у комбинације, и да су јој додељене улоге које далеко надмашују стварну моћ њену. Све до доласка Венизелоса на управу, Грчка је стајала удаљена од светских догађаја и њу нису сматрали у општој међународној политици ни за каквог озбиљног чиниоца. Постала споразумом закљученим 1832 и 1862 између три Велике Силе чији су интереси у свему били скроз супротни, Грчка није успела, за сто година свога опстанка, да своју политичку акцију ослободи од притиска њиховог, који је бивао увек у толико јачи у колико је постојала већа опасност да ће се остварењем грчког питања доћи до нових неспоразума међу њеним заштит-