Srpski književni glasnik

40 Српски Књижевни Гласник.

ницама. У самој Грчкој није било никада јаке тежње да се поведе нека стварна национална акција. Унутрашњи страначки односи у ослобођеној Грчкој нису допуштали да се она организује. Становништво, заузето ситном трговином и морепловством, није могло бити носилац никакве националне експансивности ни утицати на стварање озбиљне националне политике. Привилегисани положај, пак, који је грчки живаљ имао у Турској, благодарећи својој Патриаршији и својој трговачкој моћи, чинио је да се ни са те стране није манифестовала никаква озбиљна акција у правцу уједињења.

Венизелос је извукао Грчку из дотадашње националне равнодушности и учинио прве стварне покушаје за систематску спољну политику. Погрешно је, разуме се, тврдити, као што чине његови обожаваоци овде, да је Венизелос био покретач Балканског Савеза. Али је према дотадашњем расположењу у Грчкој била већ одважност прићи томе савезу. Требало је саломити најпре ону одвратност грчку према свима комбинацијама за акцију, па онда, оно велико неповерење према Словенству и, најпосле, оно поштовање према Немачкој које је владало у вишим војним круговима. Савлађујући све то, увлачећи Грчку у споразум са Србијом и Бугарском, Венизелос је дао оним конфузним националним тежњама грчким стварну основу. Балкански Савез је имао за главни задатак, у погледу“на Грчку, да је ослободи дотадашњег досадног туторства које су над њом вршиле Силе заштитнице, и чији је притисак Венизелос, као Крићанин, нарочито осетио у дугогодишњем раду у својој ужој отаџбини. Војна акција, која је онако брзо · следовала закљученом споразуму, била је за масу грчког народа један велики препад који му је Венизелос припремио и којим је он само могао и успети да га за њу задобије. Та је акција донела Грчкој уједињење са деловима из Македоније и дала јој и неке пределе на које она етнографски није имала великог права. И зато је, после балканских ратова, она поставила за главни циљ своје политике одржање балканске равнотеже, коју је Венизелос у неколико махова нарочито истицао. Грчка је страховала за Солун, за Кавалу, за Воден, те је све чинила да Букурешки Уговор добије што јаче гарантије тесним споразумом између Србије, Грчке и Румуније, на чијем је стварању Венизелос продужио радити. Није никоме у Грчкој падало ни на памет, у то време, да посредно ил"