Srpski književni glasnik

Грчка у Светској Политици. 41

непосредно организује неку акцију у корист ослобођења осталих делова на које је она мислила да има неких права.

Кад је почео европски рат, Венизелос је био пренеражен првим немачким успесима, који су изгледали да дају права дубоком веровању у надмоћност немачке војске које је у грчком генералштабу владало. Али је већ битка на Марни охрабрила многобројне редове пријатеља француских и енглеских, и Венизелос је енергично почео заступати гледиште да је дужност и интерес Грчке да уђе у акцију уз Тројни Споразум. Са првим понудама које је Венизелос Силама чинио да и Грчка уђе у рат, нису биле у вези никакве териториалне претенсије. У другој половини 1914 године за Венизелоса је учешће Грчке у светском сукобу ствар моралног националног престижа, на који она треба више да полаже но на териториалне тековине. „Без обзира, рекао је тдда Венизелос, да ли је Грчка, према уговору са Србијом, обвезана да је помогне, њено је место на страни Споразумних Сила“. Када га је на једној конференцији министарској Страјт питао шта ће Грчка добити у накнаду за жртве које ће поднети, он је одговорио да се о томе није распитивао јер да он не води „бакалску политику“. У то време Венизелос је више полагао на то да Силе загарантују Грчкој, ако уђе у акцију, да је Бугарска неће напасти, и у томе циљу је тражио било истовремени улазак Бугарске у рат, било споразум са Румунијом под заштитом Сила. Постепено се међутим јављала потреба да се улазак Грчке у акцију веже за извесна обећања од стране Сила у циљу да се сломије све јачи отпор војних кругова и Двора. И у разговорима које је Венизелос тим поводом имао са страним представницима било је речи најпре о Епиру, затим о Кипру, па најпосле о једном делу Тракије. Међутим, Смирна, Ајдин, Мала Азија уопште, нису никако спомињани. Никоме тада није могло ни пасти на памет да чини Грчкој понуде оних крајева на које она сама није никад полагала озбиљног права.

Када је почетком 1915 стало бивати и Силама јасно да ће Аустрија морати покушати да поново продре у Србију, свакако уз сарадњу немачких и бугарских трупа, почеле су оне мислити да новим териториалним обећањима задобију Грчку, али да не отуђе ни Бугарску. И тада је, у једној депеши коју је Греј упутио британском посланику у Атини Елиоту,