Srpski književni glasnik

42 Српски Књижевни Гласник.

први пут споменута Мала Азија. У депеши стоји да Грчка, у случају да уђе у акцију, „може рачунати на важне териториалне концесије у Малој Азији.“ Није било казано на којој су страни те концесије, јер у целој Малој Азији није постојао никакав крај који би етнографски био опште познат као грчки и на који би Грчка из раније полагала већ нека права. Убачена је била реч „Мала Азија“ онако случајно, с тим да се оставља Венизелосу да формулише своје захтеве, а Енглеска прима обавезу за себе и Савезнице „да те захтеве узме у обзир.“ Ова понуда значила је преврат у целокупној историји Грчке, јер последица прихватања њеног несумњиво је морала бити преношење преко мора највећег дела материалне снаге Грчке, напуштање озбиљне подлоге коју су грчкој политици давали балкански споразуми, и, најпосле, улазак у велике светске сукобе чије је поприште морала постати Мала Азија.

Противници Венизелоса у Грчкој тврде да је он без размишљања, слепо, прихватио те неодређене предлоге Сила зато што је његова политика балканске равнотеже, заснована на Букурешком Уговору, претрпела пораз, нарочито од како је Румунија, у септембру 1914, изјавила да не сматра више тај уговор за неопходну основу балканских односа. И тачно је да је Венизелос, бранећи своје гледиште о потреби уласка Грчке у акцију, изнео и разлог да ће европски рат, ма како се свршио, пореметити силно балканску равнотежу, и да Грчка не сме остати у страни кад су свуда у току стварања нове снаге. Несумњиво је, међутим, да понуда Грејова, у оном облику своме, није могла Венизелосу послужити као основа за неке озбиљне пројекте о будућности Грчке. Он је, у одушевљењу своме за акцију, видео у њој само јако средство да утиче на Краља, на Двор, на официре, који су остали били равнодушни при свима ранијим понудама Епира, Кипра и Тракије. У мемоару који је Венизелос поводом те понуде поднео Краљу, он каже да је „срећа што је Ваше Величанство у пуној снази те ће не само моћи мачем створити Велику Грчку, него ће имати времена и да је политички организује, па да остави своме наследнику једно надчовечанско велико дело, какво је ретко који владар извео.“

Познајући славољубивост Краљеву, он је мислио да ће перспективе (више лепе но озбиљне) које му се том понудом отварају, савладати у њему сву ону слабодушност коју је дотле