Srpski književni glasnik

Уметнички Преглед. 621

финисана, „бескрајна светлост“. — Постепено, и то апстрактно сликарство учинило се једном делу нових сликара као да има још сувише везе с природом, и онда су ови почели неговати чисту шару, у којој више није било никаквих „реминисценција ствари“, и помоћу „геометријских плоха“ исказивали су неке тајан твене и нејасне представе покрета; свет је био „дематериализован“, и то сликарство је показивало само неко хаотично стремљење и сукоб снага у васиони, у виду врло шарених стрела, пламенова, паралелних линија, и тако даље. Примере ове врсте сликарства наша публика је могла видети међу изложеним радовима Г. Бијелића.

Свима тим реформама ново сликарство жели да постигне сшил и монуменшалносш, — то јест, простоту, снагу, и величину, — „монументални стил двадесетога века“, као што каже Г. Добровић.

Ако оставимо на страну крајности, које су увек погрешне — нарочито ово последње сликарство „геометријских плоха“ (које за човека који зна шта је сликарство и није сликарство), — а ргпог се против реформе нових сликара и њихових циљева и метода не може рећи ништа. Пре свега,реформа ранијег сликарства била је потребна. Као што је Давидов класицизам, исцрпен, уступио место Делакроином романтизму, а овај Курбеовом реализму, и Курбеов реализам импресионизму, тако је импресионизам од своје стране био дао све што је могао дати, и почео се губити у виртуозности и неискреном понављању ефеката по познатом рецепту. Време је било дошло да се сликарство обнови променом. Затим: вредност нових схватања како су горе изложена, довољна је да оправда ту промену. И пре импресионизма било је сликарства које није улазило у тако подробну анализу светлости и боја као импресионизам, и то му није сметало да да узорита дела највишега реда, од којих никаква не могу бити боља. Дубина простора, округлина предмета — оно: „Varf, cest диапа са Тоигпе“, — такође није неопходна особина уметничке слике. Моделовање помоћу контраста боја, сликање у широким, мирним бојадисаним површинама, извесно упрошћавање облика, употреба изразитих линија, исто су тако начини који могу дати знатне сликарске ефекте, као што су их давали и пре „неотрадиционизма“. Ново сликарство има, дакле, за своју употребу и у своју корист истинска уметничка средства; његова вредност зависиће коначно од начина на који ће их употребити нараштај који се служи њима.

Али — there 's the тгиб! ту је чвор! — као што каже Хамлет. Никоме ово није пријатно рећи, али се, међутим, мора рећи: — ако невоља није до средстава, невоља је у томе што су се та средства нашла у рукама данашњег нараштаја —. предратног и поратног — који је, и на страни и у нас, уочен као целина, један чудан нараштај, — један нараштај који је,