Srpski književni glasnik

622 Српски Књижевни Гласник.

према добу у коме живи, културно нижи не само од ранијег, но и од дугог низа ранијих нараштаја. Ја прелазим у. памети културну историју Европе од четрнаестог века до данас, и не могу, чини ми се, ни у које доба да нађем сличнога случаја, ни паралелу душевном стању и ставу, интелектуалним и моралним особинама данашњега нараштаја. Свакад је, у добу јачих промена, нови нараштај био јасно млађи и умом и срцем од старијега; али је данашњи сувише млад према добу у коме живи. У средини цивилизације коју су његови претходници подигли на врло велику висину, он је половином својих особина, интелектуалних и моралних, варварин; а само једном, мањом, половином особина, оном коју је позајмио од свога доба, он је цивилизован. Култура је искуство, однегована јасна и права памет, вештина „руке“, разноврсност и танкоћа осећања, мера, скромност, дисциплина, и обзир према другоме. Варварство је простота и сировост осећања, непотпуна, јелзнострана, те према томе и извитоперена памет, невештина руке, превласт осећања над памећу, недисциплина, одсуство мере, одсуство обзира према другоме, саможивост. Ове антагонистичке особине културног и некултурног човека парадоксално су измешане у данашњем нараштају, и испрекрштане у ситним комадићима, за којима само подробна анализа може трагати. Тако, понекипут, поред основне примитивности налазимо оштрија и деликатнија посматрања, и на сировој основи јавља се покојипут морбидна, хистерична осетљивост и напрегнута немоћ; утисак је као од нечег недозрелог и презрелог у исто време. Нови нараштај је анархичан и декадентан. Људи тога нараштаја позајмљују створене тековине и навике ранијих нараштаја, али их бирају, и онда одмах дотерују, према својој примитивној души. Њихова је оригиналност мала, јер је и оригиналност, као и све друге врлине, производ дугог васпитања, преко једног низа непосредних предака; њихово је знање мало, јер нису наследили културну способност трајног рада, а често ни вољу за рад; њихово мишљење о себи је високо, а о другима ниско, јер су примитивно саможиви, јер се и сами чуде своме новом зашуу, јер нису научили да поредећи цене, јер као нови људи нису били довољно пута кажњени за прелажење преко границе туђих права. — Узроци који су овакав нараштај створили сложени су; по времену, они воде своје порекло још од Француске Револуције.

У уметности, и посебице у сликарству, нови нараштај показује, наравно, исти дух. Ново сликарство, какво се развило у Паризу после Сезана, који је већ био декадент и примитивац, — поред квалитета које је наследило од овог последњег носи обележје примитивнога, сировога, варварскога. Оно у еволуцији уметности бележи доба деволуције, враћања у назад. То враћање уназад је, ја се надам, ја сам сигуран,