Srpski narod

16 Јануар

ЗА СРПСКО СЕЛО.

Страна 9

Пољопривредни радови ујануару НА ДОМУ Попиши целокупну имовину и сведи рачуне за протеклу годину. Састави план за обраду земл>е и за све важније радова на имању за наступајућу годину. Припреми све поруџбине за семење, саднице, резнице, справе и други материјал који ти је потребан. Прегледај зазимљене плодове и контролиши да не измрзну. Претреси (пребаци) кукуруз и осталу зрнасту храну. Израђуј корпе, рамове за топле ле|е, виле, грабуље и остали потребан алат. Оправљај справе и алате. Спремај потребно коље и притке. Читај пољопривредна и друге поучне књиге и листове. КОД СТОКЕ И ЖИВИНЕ Сву стоку, а нарочито приплодну, правилно храни и негуј. Музарама дај сваког дана довољно доброг сена, исецкане сточне репе, прекрупе и силаже. Радној стоци ако не ради смањи оброк и дај јевтинију храну (сено, сламу, плеву, сецкану кукурузовину и друго). Сву крупну стоку свакодневно тимари и изводи напоље кад год време није сувише хладно. Штале редовно чисти и свакодневно по неколико пута проветрава]. Старај се да и у штали буда доста светлости, да ваздух није загушљив, да унутра није сувише топло нити пак хладно. Мужу крава обављај редовно и то пре полагања хране, чишћења ЏЈтале и тимарења стоке. Обрати пажњу на овца коЈе треба да се ојагње у јануару. Боље их храни и одвој у топлиЈа засебна одељења да се јагњад не би смрзла кад је велика хладноћа. НА ЊИВИ, ЛИВАДИ И ПАШЊАКУ Извози стајско ђубре на парцеле које треба пођубрити. Копај канале ако земља није замрзла за одводњавање и поправљај путеве за прилаз. Поткресуј ограду. Ако време дозволи растурај ђубре и заоравај на њивама на којима ^еш сејати кукуруз и друге окопавине. Ливаде и пашњаке ђубри згорелим ђубретом. У БАШТИ Извози и растурај стајско ђубре. Риљај поједине парцеле ако време допушта. Сабира) коњско ђубре за топле леје. У ВОЋЊАКУ И РАСАДНИЦИМА Копај јаме за воћке у колико тај посао није раније обављен. Ако вроме дозвољава окопавај и ђубри воћке. Скидај и спаљуј гусеничка гнезда. Уништавај гвозденим четкама маховину и лиша|еве на воћкама. Чувај млада воћке од зечева. Зашти^уј их помоћу ограда и омотавај стабла шашом и сламом. У ВИНОГРАДУ И ПОДРУМУ Риљај земљу за виноград и прпориште. Извлачи ђубре за виноград и калемове. Припремај и наручуј потребан материјал за калемљење лозе (подлогу, виоку, сандуке, струготину, маховину, сумпорни прах). Доливај бурад и подрум држи чисто. Ако Је потребно врши дезинфекцију подрума паљењем сумпора. Старај се да у подруму не буде сувише хладно. НА ПЧЕЛАРНИКУ Кошнице не дирај. Лета што више притвори да у кошницу не улази хладноћа и мишеви. Оправљај старе кошнице и рамове. Око пчелињака риљај земљу за медоносно биља.

Мед уместо шећера

Многи Београђани имали су у последње време прилике да виде сељаке како иду по граду богорадећи да добију негде шећера „за славу" или „за празник". Појава која се у земљама са напреднијом пољопривредом не би могла ни замислити. Готово сви наши омладинци са села, који су недавно били на практичним пољопривредним радовима у Немачкој, могли би нам потврдити, да се тамо једно сеоско газдинство не може'ни замислити без пчеларника и да мед произведен на сопственом пчеларнику задовољава у потпуности бар све домаће потребе. Исти је случај и у осталим напреднијим пољопривредним земљама. Пчеларство се свуда појављује као помоћна грана пољске привреде, бар у границама задовољавања домаћих потреба. Наши претци и пчеле Да не тражимо примере у иностранству, ми их можемо наћи код нас, само ако се осврнемо мало уназад, на наше претке, који су живели под много скученијим привредним приликама, али су ипак умели да сами себи помогну много боље него ли ми данас. Архимандрит Иларион Руварац, кад је био ректор Карловачке богословије, увео је пчеларство као наставни предмет, а једном је рекао: „Богослов, кад дође у село за пароха, неће имати боље, племенитије, корисније и после својих парохијских дужности одморније забаве него што је забављање са пчелом, а имаће и задовољства и радости од материјалне користи коју ће му пчела донети, пИ ка томе служиће за углед својим парохијанима. Благо парохијанима који се могу угледаги на својега пароха. Парох не треба само да је научен богослов, него треба да зна и нешто из економије, како би могао упутити своје парохијане како се рационално води економија." То што је Руварац рекао за парохе, у истој мери важи за сеоске учитеље. Ми истина имамо у земљи и сировину за шећер (шећерна репа) и довољан број шећерних фабрика, које при нормалној производњи могу да задовоље потребе земље. Али, не треба заборавити, да имамо врло мало артикала за взвоз и да би наш шећер могао бити један од таквих драгоцених артикала кад бисмо домаћом производњом меда задовољили основне домаће потребе. За то није потребан велики пчеларник. Две до три кошнице довољне су да задовоље потрошњу једне породице при рационалном гајењу. Једна модерна кошница може дати просечно између 10 и 20 килограма меда и нешто ,воска у току једног лета. Међутим, максималан принос једне модерне кошнице може да се попне до 100 кгр. А око пчела нема много посла. Важно је само да се тај посао обави прецизно и на време. Вишеструке користи од пчела Корист од пчела је вишеструка: непосредна у меду, воску и

ројевима, а посредна у оплођавању многих биљака. Може се рећи да се пчеларство и воћарство међусобно допуњују, јер док пчеле с једне стране добијају од воћака нектар, дотле воћке добијају од пчела у плодности и приносу. Онај који жели да гаји пчеле треба да их купује у пролеће, у априлу, мају или јуну. Прво упутство добиће од пчелара код кога пчеле набави. Затим треба да набави неку стручну књигу, каквих има и на нашем језику, а могу се добавити преко Српског пољопривредног друштвау Београду. Прва брига су кошнице. Њих има више врста. Пре рата нарочито је препоручиван американски тип стандард. Но, уколико се данас не би могле набавити, сваки пољопривредник може да изради за себе релативно добре дрвене кошнице, према упутствима искусних одгајивача и стручне литературе. Затим треба се побринути за пчелињу пашу. Са мало добре воље није ни то тежак посао. Најбоље је ако терен на коме се пчеле гаје већ има медоносног растиња и доста воћа, нарочито багрема. Али, ако на терену нема таквог биља, или је у недовољним количинама, празнина се може брзо попунити, а да се при том извуче двострука корист добитком добре сточне хране. Пчелиња храна Од највећег значаја за пчеларство је инкарнатска детелина, код нас доста ретко гајена, која је истовремено одлична храна за стоку и одлична паша за пчеле. Може се сејати у пролеће и у јесен, у добро уситњену земљу. Највише јој прија лака земља са довољно влаге ! али добро успева готово на сваком земљишту, посејана без смеше. У пролеће сеје се у априлу и цвета у јуну, између багрема и липе, а у јесен сеје се пред крај августа или почетком септембра, а цвета крајем априла идуће године. Једногодишња је биљка. Ретко посејана даје више сена за исхрану стоке, а и више цветова у којима пчеле налазе богате изворе своје хране. Код нас, уколико се гаји, сеје се у јесен, јер онда стиже рано у иролеће, па кад се искористи за исхрану стоке земљиште се преоре и засеје другим усевом. Пчелари треба да засеју инкарнатском детелином један комад земљишта у пролеће, а други ујесен. Наш пчеларски стручњак Јов П. Јовановић највише препоручује ову биљку за пчелињу пашу. Поред тога препоручује такође као врло медоносне биљке горушицу, фацелију и ељду, које такође служе и за исхрану стоке. Све ове три последње биљке лако и брзо ничу и брзо расту. За шест недеља од сејања достижу свој пораст и већ су у цвету. Због тога се могу сејати и у пролеће, и у лето, или више пута у току лета. Успевају и на најслабијој земљи, те се с успехом могу, гајити и као други усев на истом земљишту по скидању првог усева. Поред тога горушица кад по чне да прецветава може се употребити за исхрану стоке; са-

зрело семе од ељде Јв врло добра храна за живину; фацелију стока не једе као суву. храну, али је врло добра за силажу, а нарочито за исхрану крава му"Зара, помешана с лишћем сточне и шећерне репе или другим зељастим биљкама. Зимска исхрана Исто тако треба обезбедити пчеле и њихову исхрану преко зиме. У јесен треба им оставити у кошницама довољну количину хране: меда и цветног праха. Пчелињим друштвима оставља се 12 до 18 кгр. доброг меда. Боље је оставити више, него ли мање. Цветног прашка оставити што више. Рђав мед, као медљиковац и кристалисан апсолутно одузети И на његово место додати потребну количину шећер ног сирупа. Топлина игра битну улогу у презимљавању пчела. Утопљавање кошница врши се утопљавањем оних места кошнице гдесе образује т. зв. пчелиње клубе, помоћу сламе, дрвене струготине, плеве, отпадака крпа и слично. Најбоље је да се од ових материја начине јастуци потребних величина, који се стављају изнад оквира, односно пчелињег клубета. Месечни радови на пчеларнику Износимо на крају за пчеларе један кратак месечни потсетник, који ће их потсетити шта треба да раде на свом пчеларнику из месеца у месец, у току целе године, да би добили што више меда, а с тим одличну замену шећеру и одличан приход: Јануар: Кошнице не дирати. Лета што више притворити да у кошницу не улазе хладноћа и мишеви. Оправљати старе кошнице и рамове. Око пчеларника риљати земљу за медоносно биље. Фебруар: Прегледати кошнице кад је топло време. Ако нема довољно меда прихрањивати пчеле укуваним медом или шећером. Ако је време хладно кошнице не дирати. Довршавати оправку старих и изградњу нових кошница и рамова. Март: Топлих дана вршити преглед кошница и прихрањивање. Чистити кошнице од угинулих пчела. На припргмљеном земљишту сејати медоносно биље. Април: По лепом времену прегледати кошнице што чешће. Стављати рамове с новим вештачким саћем. Прихрањивати, пчеле ако је време кишовито и хладно тако да пчеле не могу излазити напоље. Мај: Редован и што чешћи преглед кошница. Старе кошнице замењивати новима. Вршити вештачко ројење. Пазити да пчеле ие грабе мед једне од других. Вадити мед. Јуни: Обавити вештачко ро-

јење. Додати вештачко саће. Вадити мед. Ако се примети нека болест код пчела тражити одмах упутства од среског пољопривредног референта или пчеларске подружине. Јули: Удруживати слабе ројеве, а ново ројењс спречаватн. Утамањивати трутове стављањем трутовњаче на кошницу. Ако је потребно додавати вештачко саће и вадити мед. Август: Прегледати кошнице и уништити трутове. Слабија дру. штва удруживати. Септембар; Прегледати кошнице и вадити сувишне количине меда. Лета сузити и припре* мити потребан материјал за узимљавање пчела. Октобар: Довршавати узимљавање кошница. Склањати их у, суве и заклоњене просторије, Сужавати лета и ©ка. пчеларника сејати фацелију. Новембар: Не дирати кошнице ако су снабдевене са довољно хране и узимљење. Децембар: Пчеле не узнемира* вати. Не лупати у близини пче*< ларника. Пазити да мишеви не долазе у кошнице. Израђивати нове и поправљати старе кошнице. ;

Прилог београдских привредника за зимску помоћ и болесне ј заробљенике Ове године ангажовале су се у акцији за Зимску помоћ бео* градске привредне коморе. При-; вредно јачи грађани свесрдно су дали свој прилог да се ублаже невоље њихових привредно слабијих суграђана, који у далеко већој мери осећају тегобу зиме и немаштине. Ова акција привредника дала је до сада особит резултат. Само београдски привредници прикупили су преко својих комора замашну суму од 20 милиона динара. Од тога приложила је^ин« дустрија 5 милиона, трговина 9 милиона, занатство 3 милиона и банке 3 милиона. И даље се врши прикупљање прилога међу привредницима у унутрашњости. Исто тако одужили су се београдски привредници нашим болесним заробљеницима враћеним из -Немачке, који се налазе на лечењу и опорављењу у Општој државној болници. Пре неколико дана они су приредили у бол« ници ручак за 450 заробљеника. Претставници комора лично су обишли болеснике и предали свакоме по један пакет са воћем, кексом и другим намирницама, поред 50 динара у готовом. Ова акција београдских привредника још једном доказује њихову родољубиву свест и заслужује сваку похвалу.

I

ТЛ правој, правној и слободој држави, оцеви и мајке, браћа и сестре, тетке и ујаин, треба да остану код куће, у фамилији, и да своје упливе п. везе врше само у фамилији. Држави треба само л>уди, и државу треба да чине само људи, ослобођени од свих фамилијарних и лииних веза и интереса. Чим се у држави почну провлачити фамилијарни конци, и преовлађивати фамилијарни и личг ни интереси над интересима друштва, а људи се почну потискивати, онда ту нестаје и фамилије, и државе, и све више остаје само покварена гомила људи и жена. БОЖ. КНЕЖЕВИЋ