Srpski narod

13 фебруар

СРПСКИ НАРОД

Страна 11

С ИР 1

Е

Реч о злом удесу Марте девојке и момка Ђ е н а д и ј а Она је сад затоорена у једној собици судницв, а на прозорчету су решеткв. Смејв се као да је нвко једнако голица, Н>у не вреди питати. А он у куви свога родитеља опружен као проштац, са модром огрлицом око врата. чека да га закопају. Ако сињи камен прозбори то &е и он. Народу међутим хоће са приче, па нагађа и кити свак по својој; али нико на зна до у корен зашто ,и како уништише оии једно друго, те св којешта коти и роји од уста до уста. И мудрост јадну провејаше из тога паметници, и у речи скалупиша јв овако: Обесан момак кад укал»а образ сиротној дево]ци, да му се освети, ако може; вко , ли ие, да трпи и сачека освету с божје стрзне. А Марта случајно је могла, и учинила је. Просто као боб. Ван памети је свака она глава која би, сачувај Брже, друкше судила о томе. Ја ћутим само и чудно ми колико човек застрани у мисЛИј каД до у корен не зна ствзр. Да неког изводим из блудње не^у, не што би се посумњало у сигурност мога кезивања (мене зову истинбслбЕЦеМ), ве^ у исправност моје главе. Стога казивати не+>у Ником ништа, али, колико ми глава засеца, исписати хоћу све што знам. Јер ја поуздано знам, шта и којим путевима доведе Марту девојку да удвви момка Ђенадија. Пре чина зваху је Марта, а по чину Марта девојка, ради обележЈа што више не беше то. А образ укаља јо) Ђенадије, обесан и гласит момак у нашем крају (то ће реКи у шумовитим извориштима воде Чемернице). О самом чину не мислим говорити, Јер ко је год био мужеван починио је то. безакон>е, ако не у ствари, оно у памети сигурно, и по стотину пута, па му је знано како то иде. Мени Је овде важније да испишем шта се збивало пре и после чина, и како се завршило. Несрећним младенцима род не бејах, ни ближи знанац, па опет више видех и разумедох -злог им удеса, но. њихови наЈрођениЈи, То с тога што умем читати и онде, где многи паметко на зна саставити ни о Вогу две, поред свих буквара и школа. О раниЈо] Марти немам ништа нарочитб ри+.И, ма да је израније праћах оиом и проницах (зашто, рећи -ћу мало после). Обична бејаше на ^бично, ;меша.ц»а ■ се м®ћу .,све*г, т бџз иеке промене ни себе ни другога; лепоте управо онолике, колико Је свака младост има. Ништа особито, осим неке притајене доброте која избијаше из целе н.е, и очију стално оборених. Ипак Је не губљах из вида, знају^и од којих |в, и да се крв преноси с колина на колено, и макако се успут помешала, да тече оиа једноставно као река, мимо свих гробова и умир^ња, А ево од којих Марта дође на свет: Њен отац, у своје време божји човек, сад покојник, обичавао Је купити око туђих капија побацане м»м:«ће и у недрима носити их кући ради оДгаЈења. Женв му их међутим редовно отресала о главу. Иста жена бивша кавиперка од соЈа, сад с.чрџг.на баба, за трајања своја жечскости испмла је своЈим одвуглим очима многв теметвите мужчве, пв се сушили и тобож лечили код, сврјих жена, а њој, онако исп'-1Јени, кришом одчосили саћа меда, и ђинђувв, и шљиве наденуте ораховом Језгром. Она их ме^утим. отпраал,ала Једног по једног на Црвено Брдо, а друге .замамгнквала; али се не давала ни ч>има, ; ни свом п->ђеном мужу, ве+) ко зна к.оме — ваљдз самом црном ђаволу. О томе се шапутело у своја вреМ9. (Ово казујем по свом рођаном знан=у, Ир и менв исто снађе зло, али захваљу{у^и Аолјчни и рани гнојници, ја се некако порратих у мужански колосек). ј Кад Јој први пут видех Јединицу кђер Мфју', рекох саби: Гле, сушти отац! Доброта претеже у дввојци. Али што она све гледа у земљу? Чува ли то он§ дввојаштво, или се стиди' мате 'рИне крви у себи- Бог да јој је у помо^и на путу живота, Стара злотравница можда се Једном само снуби с мужем јој, и гле зачеди доброту, а оно друго безакоње оста без плода. •Рекох затим и сво: Марту, јединицу к^ир анђела и грешнице да не испуштам из ока. Она мора бити да у себи носи знамење неко. По њој ће се зацело саопштити нешто за даље живљење људи. И вво шта видех наскоро. У цркви на причвшћу навали ко ће пре примити тајну (кад је служба и тако неки посао око Бога, најмилиЈЈз ми је помагати певцима за певницом). Крштене душе тискаху са до издахнућа. Гледам, Марта уза сами иконостес пригњечена, трпи да не јаукне пред светињом. Али не одржа слаба жена, већ Јој се оте јаук. Момак на то у близини ње, крепак и витак, одупре леђима о народ, те са-

чува девоЈку од угушењз. Она га погледа. Бог нека јој је сведок, и оно свето место и моја ста-, рачка душа, она то учини да захвали њему спасиоцу. И јаоЈ! очи јој беху суште материне, провидне и замјјмне к'ао вид на месечини. ■ Тако св заче зло. "г^у ,, Јухром се проне глас кбо дв Је опет дошануло: Чујте, обесан момак, исте ноћи кад бргатој имађаше одн^ти; "дукате, укаља образ си-,;. ротој девојци на месту где су два Јасена укр-' стила гране;-, и . рсрамрћена побеже Равничанима Марта, нама на срамоту! — А ја, који знађах да је ту већа невоља по среди, уста не отворих на то, но ћутах и чувах. Нешто времена доцније казиваху ми намерници на питање (Ја се радо састајем с њима) —■ Јесте," дође таква и. .т-акра однекуд И стаде у службу чоеека дома&ина. Срете је на путу и опирацЈв се жена, а .он. јв силрм рдведе кући. за несрећу себи, Јер сутрадан 1 ' отера венчану жену и јединца с њоме, па да придошлицу привенча, даде се у расипање злата по поповима и другим службеницима; и таман да оделотвори новаљали СвоЈ науМ, кад му она у очи данв ОДбаже, а он пресвисну. Виша се не скраси жена, већ сачекиваше гто раскршћима и крчмам 0 друмске људе, трговце и скитнице, па одвуглим погледом одвлачаше их зв собрм у блуд. Они св после не могли одеојити од ње, него је привољевали, ко даровима, и новцем, ко лепим обећањима, да пође с љима. Она се на то заводила

видим јасно: Мајата пррмиче поред моЈе врзине ногу пред нргу, поштеним послом, у земљу гледа девојка да девојаштво јој св нв оскрнави, и шапу^ем: — Нека к>е, а ја да спавам, о, добрс> ли је, добро ли Је спаввти. И потонем у незнан. (Нв волим се клети, али тако ми старости, с»е казах као ми се учини да Јв било). Пренем са у зло дрба, всдрина засипв, и зора објављуЈе св са странв Островице. Боже мој, да 1ГИ сан, да ли примеждење,. Дв ли јава би? И дрхтим до у корен душе, и рука не уме прекрстити бв на јутрењу. Боже мој! Боже мој! Оклевам злослуто, и не жури ми се, а знам сти&и се мора тамо. И чини ми се, у колико дан наДолази, ске на Менв уквзуЈ«' —.'Нв твоју душу, јер виде, а не спречи, Јер твлом иверка си, в умом досежеш колико трну&и жижак, и завараше те сном; к; учикицЈв својв, Ближим се злу месту и јадован говорим надолазе^вм дану: — Ако Је на мени кривица, нека ме сунце чрвеком не затече, Но да сам трн, и гује у мени да се спле^у и коте, и по њима да је иомен о мени од сада па до века! Рекрх, и гле крепоет уђе у мвне да одем и видим ... >.»..,•■ Смем ли казивати даљв, кад смрћу звпечаћвна усга ништа не одају, и кад смех лудила збуњује мути? Дођем, У хладу два јасенв рано изјутрв отегнут мртвац, над њим у смеху бди луда, и коврча му увојке па ч#лу. Народ окупља се, чудом

' / ";^ч

(Цртсж и срнпкттика од Ж. НастасиЈерића)

ед'см«ха и б-ц*ла им погрд® у л.ице. Силовитији, остајали ту где св и она бавила, па очз.ччи .пролијали свв при себи што се на пи&е могло дати, и једаа с'а послв докотуравали до домова •и-'пдшт'ви>а, саој.их. — То имамо Јавити о Марти детојци (јер тв!?о је зову), а још и ово додати: Обимава она посла нлјгорих иступз раћи: — Људ»,\ио замсрите 'Мвни грешници, )а можда, нисам 'ни сзоја ни с.вма, ■ в мож".а свв ово из нека нваол>'е чииим. (Тад5;би зачу/#о Уба'ра"ла "очи 58>А ; љи)'.' : Тако ми пр*4прзед«ху нвм^риици, •'и .вероввх им-.у сваму, мис^ећи: иечкст пратежв у. дввојци, па _нек носи што јв њзно;. ка рабо.ту нека св зарбжб' јст.' јадно . страдањ'1,' а '*а 6ч"де"да одбраииМ ;Ц1тр, је још за одбрану: " ■'■"■■_ "" ■" > ■'■ . Брако, свдамдесат и Јвдну,>еддину у.~.иожи> сам чрарца; „ан.ам свако ,,седо ■ и з.дселак до.кд^ х.вата руб на^аснИ. с камените Острови.це,. и знам. Цјтз ' се ;та'Мб; прчннило од 'пам !пења људ - ч ' до дандс; слушао сам свакојаких чуда из белз- света, али ово што ми се готово на очиглед случи, негде се ваљда не заметну. докле Је сунцу приступзчно. *' ■' ■"' " " ' • Слушвјте: Првог дана баб |ЧЈГ„ л.ета свднм' на. прагу и плотом котарицу, Н!? толкко посла колико сунца ради. (А оно вазда топи одозго као мелем) и миспим: Ето, данас је земљом пра.чник а у цркви св н? отпоја, нити зазвоми звоно. Земља јз крепка псродиља, замвтне, роди и" весоле!».и се плоду празнује. А ззр Ја, ни.сам. ..чед.о, зомље, драге матере, зар и у мени не >зза!у се дамас лесмв молитвеиег саме' 6'д бебе; нп смишљане ни речју казиване? И'у блзтости растапљсм се тско до смираја. А кад смзгну, ]а да уђем у ку&у, па не да Ми се. Тррмотћу наком узет, ни малим прстом нозлл.ан кранути. У колико сумрак, оловним неким сном трнем и

се крсти и не можа дв се нагледв. Сви вида слабачка жака удавила див.а рд човекв, в нико да : се запита зашто? и како? ввК ив свз слежу р,?менима и *>утв. А у главама памвтника како тако зачвла св рбч и зборв; —- Осветила му се за обрзз девајачки, али злб двло кажњено би. Зв даље да се нв мешамо, но да учинимо своје, мртваца да погребемо, а луду да свежемо. А ја, коме старост не да лвгвти. и сем силно ошинут удесом несре^них 'млвдеиаца, бележим ово зв доцније знање, и понављам: Блудница љубављу преметну св у девојку и чедна испреко .Планина оборених очију дође нв место, и жел-,ом призва љубљаног. М рбљубљена осети се блудницом, и помогсше Јој, тв га удави снажног, она слебачка, не буду>4и при том ни своја ни са.ма. . .■■„."■ ■■■■■•■,..■':. .-.,■■ .И, бвлежим на краЈу, Јер ^ са*д искуси.х, ово; Првко њих у коштац ухватише се и рваху исполинске неке силе. Толико само знам. И тако исказах што ми јв на дуЦЈИг

Сгеарнбст, у одиосу на идеал^ уметности, фрџгмснтарна је; Фантазија увек долази да је об-ухвати и допуни. То 'јој је прва улога у уметностима. Кад тенчје /тоЛе стварнслти с намером да се њоме послужи као елемснтом, скрро по правилу даје : №о'Ја ремек-дела; >када се талснат усуди поћи .истим лутсм. у. великој је. опаености да промаиии и да падне у фан• тастично.

&

'('Оојав.Ђени прилози иа стр. 10 и 11 су из дела М. Настасијевића).