Srpski narod

Страна 10

СРПСКИ НАРОД 13 фебруац

>и-м.е сс «41 ■и Сл^}>а.;к С^. 0,0. 11ЧГ СЧи«-ЈУЧ е . ^ и"л.«_ШАл + . (л ра.сле ^_ол.гг.с

№о хи_ле. ^зв! 4 ^ђре кТ*^*%с

РУКОПИС ПЕСМЕ М. НАСТАСИЈЕВИЋА »ЈАСИКЕ« И (горе) МУЗИКА ОД С. НАСТАСИЈЕВИЋА ЗА ИСТУ ПЕСМУ

ФРУЈ1Д Фруло, што дах мој ралосни жално у дољи разлеже? Да л шго пастири помрли тобом призиваху драгу?

Од свнх уметџ0сти музика ина пајвише те моћи да, васкрспувши у нана давно преживсли и дубоко урезани тренутак, заталаса у нама читав један низ часова оплеиењених целанхали* јом прошлости. Зато смо тужни и добри кад слушамо Бетовена.

«-'<Х.сч^кС*>_ ^ е & а ~ Сл * * в ^«- А € ^ со(»с-мс6 ^е^е. , СјзвЈЈ^М? НМ СЛ4^Р>«ЛС. К1Ад,ти« : р 3 рСЛИСолл ^~ллллсл+ м и* е-@ е .

Хлсх^ц^ 1/гсх ^А' е и е-«ЈчлЈч^> М^> МХдл »л.л-* и<. Слда^Ј ^ 'Слиилл- <7ј>о иГ7\о< Ц- Кол-1 ^ЛО- С А? <^А. Аед-Н- О А О 6 2 ЗсХалламО ч "2| Гл.си-6 О Ч-<ХХАС М Кве*. Слл.е.^в.лчС <5\<м.уе. , ' ^НцТв Ј ЈХ Сих «се. и-<хсе-

ТРАГ МОЛИТВА

Ил жал се стани у мени: с неба ме стрела ранила, тамна ме земла печила, те песма ми је сузицом и капљом крви кићена ? Ил дах мој кад протече, жал те за одбеглом тајном?

Јасине Мамџило гЛ 'аСТПСНЈСВНћ СвеТомнр ^аста с*је»ик (тв)

Чудно лџ ме слободи ово чуАНије ли веза. Букнем у теби, врео се уливам, језа је ово, ох, језа.

1 Да утопим се у плаветнило твоје, Господе, жедан ја. И радост моја теби, дародавш, руменилом да окади просторк

И траг путањама тесј па ме пали} А чудно застрепи срџе, а студим. Љубеки шта лн то убијам, шта ли будим? Јчр и птео ке ветри разнет а нема разрешџња. Тџну беџ потонука, без .%на у тлажењу, без 4Н9 сс чзгубе створења. И трагом куда сагорелч св$ бо.пмја су обнажења. Врго се улџмм, а чудно застреПџ срџе, а а удкм. Љубеки шта ли то у* Цта ли будим?

2 И молим ти се, урвина твојих кроз понор бистра ме проведи, у мени да се небеса твоја огледчу. 3 И ветри твоји да крше ме земљи, прегиблу, снези на мени презиме. И уза стамен-стабло внта уз мене лоза да препузи свој век. И тице крилати створи, хитро да ми са грана далрини твојој полећу. 4 Блажен у теби занемим. И од нема мене стена да прозбори гори, гора џвеку. И радост наша теби, дародавчч, руменилом да окади просторе.

од свих џедрина Моцартова је најдубља: Она је непрекндно усхићен оснех детета које се налази пред тајцон.

ЦиџрМ' џузикоџ зовем ону код које је целоција сацо боЈа више или мање сложеног ритма; она ина дејство вина: најпре изазива живахне цокрете, затим вртоглавицу, и најзад замор и гађење. Зато су игра и вино њени цераздвојни пратиоци.

Сшо друштвено зло је биљ- , и ка коју можемо истребиги једино искорењивањем. Свако пот' кресивање као иа лозама, изазива све веће и веће бујање.

»ЕПИТАФ«, УВОДНА ПЕСМА ЗА ЗБИРКУ »МАГНОВЕЊА« ОД МОМЧИЛА НАСТАСИЈЕВИЋА По песниковој зацисли нацртао Љубинко Чучаковић, као углед за издање целе збирке на овај начин: