Srpski narod

С

М. Нгстасијевић, слика његовог брата Живорада ПЕТОГОДИШЊИЦА СМРТИ М. НАСТАСИЈЕВИЋА Творац српске сушаствене прозе

Пре пет година, баш на данашњи дан, 13 фебруара 1938, двери бесконачности широм су се отвориле и један веледушни лик, остављајући за собом прешироку бразду лепог и мисаоног, заувек је исходио. Момчило Настасијевић није књижевник: Момчило Настасијевић је обимно име српске културе. Писао је крин пером. * Млада, снажна, витка као лавица, српска проза прве половине XX века, такорећи једним кроком савладала је српску поезију, и то тако и толико да су сви они силни јамби, трохеји, хексаметри-, александринци, сви они силни везани и невезани стихови, једним махом, страницом — две Боре Станковића, страницом — две Момчила Настасијевића, у темељу уздрмани, мал те не учињени излишним. Из тог мора, степена поплаве стиховане изрецивости, као после потопа почела су да се уздижу два прозна масива: Станковићев елементаран, Настасијевићев спиритуалан: два пера која никога подражавала нису, која нико подражавати није могао, два обзора под којима шуми неко као иово животно врело, с неким као новим дисањем, новим писањем. Прве половине XX века, стих, та сива еминенција српске књижевности, у души се дубоко поклонио пред животоносношћу нове прозе. * Није Настасијевић значајан по томе што је „чуо тајанствени глас наше земље", ил што се код њега „реч и мелос Цоиста претапају у једну и недељиву целину"; нити пак што је био „драгуљар и златар, дуборезац и

стрпљиви ткач на разбоју нашег језика", или што ће, како кажу, „прави књижевни лик добити тек у будућности." О чистој поезији мора се судити вишб но пбетично. Јер, од Доментијана до Стефана, оД~ Народног песништва до Војисл.ава, српски звуколики нагон дао је и те колике дубине и те колике лепоте језика. Али, с овим озраченим Горњемилановчанином на ссећајном атару несумњиво је угашена ера површне патетике, несумњиво је настала ера културе чисте е.т стазе. С Момчилом Настасијевићем у српску свест ушла је орфејска савест. Отуд је он полуострвски. * Са својих девет књига, као са девет струна, Настасијевић је дао девет нових дрхтаја ^рпском прозном масиву. Но не то што је био „видиоц сила тајних и тајанствбних", ил што је имао „реч тешку и отежалу као у апокрифним легендама"; нити пак што је „првенствено филозоф и песник био", ил што је „монистички предосећао јединство духа и материје" — враћао се фолклору. О чистој мистици мора се су• дити више но мистично. Јер, од Теодосија па до Његоша, од Народног предања па до Кнежевића, баш као и лирски, и мислени српски нагон имао је и те колико разграњавања. Али, с овим озраченим Горњемилановчанином на нашем мисаоном атару несумц>иво је угашена ера иностранственог духовног номадизма, несумњиво је настала ера културе медиумског прегалаштва. С Момчилом Настасијевићем српски сељачки језик с муком је

МОМЧИЛО НАСТАСИЈЕВИЋ У чему је величнна Момчила мало је јасно визију новооткри- интересантно, међутим, са колиНастасијевића? веног царства вредности у На- «о је хитрина, духа, жара проНа ово ^е питање одговарати стасијевића. Но њихово је време ницљивости и успеха у њих Настолећа. Свака ^е генерација на као и Настасијевићево тек почи- стасијевић продирао, осветљавао свој начин трагати за изу;втним њало. Они су се, у области ду- их иингениозна решавања пру« ликом. Свака &е откривати нове ховног сазнања, налазили на о- жао . По блиставости философска и нове вредности. Свака ће црп- ној изосхени одакле се, на ши- интуиције, илуминиране песничсти велике инспирације. Свака ве роком плану, зачињала интеграл- К ом уобразиљом, он није далеко бити покретана мислима овог ве- Н а обнова нације. За једног од 0 д философа-песника као што су ликог духа, инспиратора, огкро- главних претеча те обнове, за Његош, Хелдерлин, Рилке, Ниче. витеља и мислиоца нашег. И увек Настасијевића, они су били пре- Изузетно су лепи и трагично дир^е се, уверени смо, остати при о- тече Н ове и дубинске интерпре- ЉИ ви велики, гигантомахски сукогледу, покушају, мање или више та ц И је његове. Њих је катастро- би и мирења која је доживљавао успелој студији. Мање или више ф а на ша омела у много чему. на П лану чисто ексистенцијалном. срећном расклапању духа и срца па им је ускратила задовољство |-ј а плаН у К оји су нам философза пријем изузетних дарова ило да дад у обрасце реалнијег и ис- ски открили, рецимо, Киркегард их штедра генијалност нештодно, цр ПНИ јег тумачења. и Хајдегер. Сем тога, свуда ће као да се никад утрошити неКе, Обично се мисли за Настаси- се у његов ом делу наћи велика лије. Не зато што &е само изу- ј ев и^а да ј е песник, приповедач, жаришта мистике најплеменитизетнији духови мови да уђу у есе ј ист , дрзматичар. Једном ре- ј ега К ова, без које нема великог скривене ризнице овог зеликог чи; писа ц. Тако је. Али то није духовног епоса. Шта све још нимага речи. Ни зато што је овај ДО вољно. Настасијевив је и ва- ј е запретено у десетак томова преотмени принц мудрости умео ј 0 р Настасијавић је и сликар. На- Настасијевићевог ориг.-а! Теолозида створи и оствари патос дистан стаси јеви& је и музичар. Свака ма и философима, естетичарима ције у циљу заштите својих вели- ј е _ нап ример, његова песма исто- и књижевним критичарима стоје ких уметности од профанације времено и скулптура и слика и читаве ризнице на расположењу »многих премногих«. Нити зато М у 3ичка П ијеса и логос. Његово за ПЛ одне, и благодарне студије. што је цело његово дело једна ј в П еро истовремено и длето и Настасијевић је колико велики, топсалмодија необичног човека Не- па лета и мелос. Сваки његов рад ЛИК о неоткривен. Колико непообичноме. Чак ни зато што је све у СВО м уметничком појавном и- зната, толико обећана земља! ретко — сакривено. Просто зато Д еалитету идла најмање ове че- * што је права вепичина неисцрпна, ТИ р И перспективиране димензије. Проблеми на којима се рапламвечита. Просто зато што је нео- Иза провидног застора речи ра- са вао дух Настасијевића јесу вечбична персоналност тај.анственија ЗЛИ вене су композиције боја ко- на , трагична својина човечаиства. и дубља од свемира. Просто за- ј е звуче и својим се звучним «ао такви они су »космополитто што су бесмртни портрети у- платниМ а припијају уз скулптурну ски «. Нас неколицина, који смо век нови као дела првога ствара- ТВ р ДИН у. А све то чини један је- били удостојени радости да чешн>а. Просто зато што је све из- динствени композитум, чудну ма- у, е ослушкујемо најинтимније биворко непоновлгИво и, на концу Г ичну синтезу. У уметничким о- ло његовог генија, често смо у конца, — непрозорљиБО. стварењима Настасијеви^з нико његовим излагањима причули час * не може имати цео и потпун е- Хегела, час Бергсона, час Бемеа, Чзк је и наше мало, ситно до- стетски доживљај, ако је »слеп« час Августина. Показивало се уба у коме је живео Настасијевић било за један од ових идеалних век да С у то само дирке, које — без великих државника, без простора. Ко их све синхронично универсални (ух тајне додирујз, великих уметника, без великих интуира, дбживљује у необично док С у и звук и материја звука научника, без великих просвет>и- појачаној мери, у »геометријској извањали из самониклог нациотеља — наслутило, поред све о- прогресији« рекли бисмо, овапло- налног генијалитета. Настасијевић тупвлости своје, да његов ства- ћење естетска вредности. Још те- ј е 6 ио у пуном и правом значералсчки диапасон доноси нешто жим стилом речено: евако је де- њ у речи рег$опа звучник свога срсвчм козо и необичнр. Отуда ло Настасијеви^ево један четво- Н арода. Гусларско, косовско, неЈе б:"ло чак и прчлично узнемм- гослојни синопсис који изиску|е мањићко, сзетосавско, његошеврено. У проц-ни' Настасијевиће- Чл.ну конспективну интуицију. Ко СКО) — то ј е био елемент његовог ствграњз почињзло се са не- ту интуицију нема, он не може вот доживљаја Бога, света, човедоумицом, а збвршавало резигна- Настасијевића да чита у најпуни- К а г историје, судбине, ексистенцј-јом . Они са деснице збунипи јем значењу т е речи. Ко тб у не- ције у високим и највишим израсу се: револуционарна појава ни- довољној мери има, за њега На- зима нашим. Елемент устројен и је могла да се сврг.та ни у једну стасијеви^ остзје »тежак«, нера- уплемењен на новој мледици, уфасцикулу скерли^езске књижев- зумљив. Ко све то има, а не увеж- множен и утан^ан Новаком нашв но-критичке »кгзуистике«. Отуда бава напор трајне коспекције, гу- националне револуције у области углавнсм +)ут?ње. Књижевни ка- бике често естетски смисао дела. нашег најужег духовног стваралачаци са левиие, са кукавним треб Свакр.ко |'е тешко претпоставити штва. А Новак је у његовом Ђурни!:.ом »књиж^.вно пјатитељке« у потпуну утрчулост сргзна за све 1ју Смедеревцу име и символ окамењеној души и партизанском споменуте димензије. Зато је по- вечнога народа. Настасијевив је тојагом у руци, стукнули су за- требно непрестано Настасијеви&а нужно, као оригиналан дух, једбезекнути: имали су прбд собом прочитавати и, такоре^и, напор- на од најинтересантнијих апока»необичнији« случеј. Црвено »ба- но откривати га ро што потпуни- липса наше душе. ждарење« уметничких квалитета јег уживљавања. Тада се и про- Његов живот? Светитељски и издало их је! Циничке и прљаве сенном читеоцу, ппиљежном и испоснички.' Можда величанствеинсултације изостале су сем по- трудољубиврм, да;у неслувени нији од његовог дела. То је једна неких гаменских испадо и неуку- доживљаји естетских вредности. засебна епопсја од хероизма кросности. Они најдуЈсовитији, снаж- * тости, љубави и жртве. Но његов није привучени магиком Настаси- Тражити у Настасијеви^а само живот постаје и мученички. Пројевићезог д??ла, лепили с.у се као естетски моменат било би бесми- тивнародни непријатељи откриваопиљци за магнет. Очи '^дностав- слено. Изузетна лепота његовог (У најзад страшну величину њено нису зиали шта их за Наста- дчла, иако висока вредност по говог националног револуционарсиЈеви&а ппикоива. Зато нису ни с?би и зз себе, инстоуменат је ства. Јеврејско-масонско-комуниишли даље од уо®ичајене лите- не^ег важнијег, битнијег. Наста- стички троугао стеже се око њерарне администоације и цоначке Си ! е ви^ је мислилац по превасхоц- говог врата као омча. Јеврејска радозналости. Они се нису 1 , као ству, философ. Његово философ- књижарска тезга, масонска завенекад катихумени, усуђивали да стео ни ј е| н? г,авно, школске поо- Ра и комунистичка бесомучност напусте придвооГе. вененције. Систематског, кате- спутавају и гуше његову активСамо мали број разбуђених и- дроског , књишког ту н*ма. Али ност - у њему се буди револт и "—— зато нема ни јчцног ве^ег и зна- висока свест о националној солиизвојевао ступањ српске транс- ча{нијег проблема за ко|им није дарности са онима који су на поцендентне прозе. протоагано до у корену његове литичко-духовном плану започеОтуда је он више но полуо- проблемат.ике. Ти су несумњиво ли битку за ослобођење нације стрвски, отуда је он у европском вечни и судбоносни проблеми, од петокраке звезде. Он постаје смислу и масован и елитан, оту- кзко би Кант рекао, исто онолико члан покрета чије је он основио да није само обичан књижевник, нерешљиви колико и неодољиви. мисли на свом уметничком плану већ обимно име српске културе Увек од њих остаје и остаће »ме- углавном већ антиципирао. Преуопште. тафизички остатак« (НиколаЈ Харт- рана смрт омела га је да и ту А писао је, ето, крин пером. ман) као трајна и увек загонетна каже своју велику реч. —3. тема људског духа. Необично ја Др. Димитрије Најда -твиК