Srpski narod

Сграиа 6

СРПСКИ НАРОД

4 депембра 1943

Л&жтт&реџни у> Лецем&рџ

Међу партизанима у Црној Гори и Босни

'Доносимо у изводу забелеШке јеДнога ухваћенога „осло. бодиоца", који је припадао • лартизанским баНДаЦа, ко]е су оперисале у Ббсни, Хер'цегоВини и Ирној Гори. Његова 'запажања и доживљаји , . вружају верну слику насилничких мсгода и пШупака ЈЊмуниста под фирмом само' Зване „ослободилачке војске". ..^„Ддшавши у гнуму доживео свм ве 1Икп разочзрв№в видепши да се Из шуме не води борба за слободу и уједињене. свих сло5одољубИвих снага. како су ми и фШШштми они кб.Ш' сјг ме оМмамил« у шуму. Увидео сам Да сам подло пр.евареи, ,да су све приче о јединсТву и равнРправности свих роДољуба који се боре за Слобол.У лаж, Показало се да тамо комуни.сте држе све у, сводим рукама и ,да ^оће оА свих па и од мене да стпоре комунисте. Кигде нИје било доззол.ено ни мени нити било којем припаднику неке друге стрзнке да говоРИмо о пррТраму и циљевима сво је страике, него су кОмунисти во дили нечувену пропаганду речимч. штампом и радиом само за, сво.ју страику, тврдећи. да су све странке бсим Њихове иЗдале народ да су они једини позвани да воде и дижу народ на оружани устанак. Шсле тога постало ми ;}е дасно да комунисти желе да има.ју сву власт у рукамз и да о^у борбу желе да искористе У свбје странзчке сврхе како би дошли На еласт. Непрестано су ми у руке гурал.и деЛа Мзркса, Енгелса, Лењина и СтЗљина, као и св\- силу раз них брошура и летакз. Пбчео сам доуиЗДеђудем теорију из обе литенатуре са орим што су комунисти радили у прзкси.^Резултатима овога упорећења био сам необично изненађен. Комунисти су у партизанско.} војсци иајбоље одевени људи, имали су на.јбоље униформе, најбоље пипеле. све су то они узимали без обзира На лринцип једнакости и колективноГ власниш.тва. Видеб сам да Ое не хрзне сви "Јбднако. Штаббви батаљвна има.ју пбсебне кухиње са бољом храиом. ДИВЉАЧКА МУЧЕЊА Једне вечери, тражећи нешТо у штабу личке групе, уиао сам у мраку погрешно у собугдесе баш вршило саслушање неког Сељака, оца седморо деце, осумњиченог да је суделовао у организовзњу убиства неког познатог комунисте. Сзслуитњу је присуствовао цео штаб Хрватске, штаб личке групе и иНицијативни одбор антифашистичког фронта же иа. .. На.јпре су човека скоро св.и ша марали и удЗрали ногама. У томе се на.јвише истицао члан Централ ног комиТета комунистичке партије Југославије Владо Поповић, Црногорац, ко.ји је биО у главном штабу Хрватске Као Титов контролор. Кад ово шамарање и Ударање ногама није пОмбгло, на редили су окривљеноме да скине ципеле и да седне на гјод, Тада су му мећу прсте на ногама Уметали папиО*и палили. У томе се нарочито истицалз сељанка Ката Пајовић. претседница иницијативног одбора антифашистичког фрбнта жена. Оца је нарбчито са страшћу намешТа. ла папире и гурала их мећу прсте. ЈаднИ човек је запомагао и молио, тврдећи да.ниде крив. Затим су га везали у клупче. руке и ноге заједно. и провУкли колац чије су крадеве ослонили нз две столиие. Јадник је тако висио са главом доле и табаиима горе. Командант личке групе Вла да Ћетковић узео де гумеии иендрек и стао из све снаге да млати по спаљеним табанима и ногама. Не моГу да набрадам сва друга рафинирана муЧења пред кодима сам се застндео и ужаснуб. те изашао напбље.. ЧУднб МН биАб како жене 'из анТифаШисТичког фронта присуствуду таквим иризори.ма а да не попрвене. И после мучења од ,6 дана, Сељак Ннде нншта признао. те сам дедног кишног Дана видео како га дводица, Пошто уоПшие ниде могао да се креће .односе на стрељзн.е. Сззнао сам дз су већнна политичких и во.јних руководилаца добровољци из ноСледњег шпанског рата. КОМУИИСТИЧКА В.ПАДАВИНА У БИХАЋУ Овад очевидац врло живописно опиСуде комунистичку владавину у Бихаћу, на каже: — ГраД де имао свод*убб'ичаје■ни изглед осем Штб су тртовине биле злтаорзнс. пошто .еу-.опљанкане. Изврвдене су мроге иљачке приватних станова, а стаповници' који су се уснротивили убијени су. МисУ бШи" р.еТки случајеви да су партизани сачекивали по улицама грађане ранб из.јутра и. уб.идали их, због доброг зцмског капута или добрих ципела. У тај ном Циркулару облаСног комитета кбмунистичке партије та ДелЗ се набрададу И утврћУДУ са кон-. статацидом да се ..наша војска спустила на ниво раЗбојничких и ПљачкашкиЈС банди". На пидаци у Бихаћу било де сбега: пуТера, сира, меса, меда, Новрћз, белог хлеба ћевапчића Нтд. Одлазећи СЗ пидаце на ручак у партизанску- кухињу изненздио сам се угледавши свакодневни чорбаст пасуљ са парчетом нроје. СуТра и прекосутпа опет исто. Мећ.УтиМ, пОстОдала де посебна кухиња за шефове. где сУ се већ пекле шницле и спремале разне салате и мадонези. У хотелу „Босна" антнФашистиЧко веће и комунистички прваци дели су као у надбољем мирнодопском локалу. Велика загредана сала, столови са белим столњацима, келнери са чистим убрусима нтд. Најпре Дблази ракија. затим сУПа. печење, колачи, црна кафа. Видевши то војска де .заузимадући нова места, пљачкала, да би и бна дошла до доброг залогаја. Ту, у Бихаћу, комунисти су н.апрзвили политички експеримент саставивши цивилно политичко тело, коде је, по њиховом казивању, имало претставникс свих политичких странака. Мсћутим, осем већ старог Ивана Рибара и данас већ покодног Поздерца, сви чланови били су комунисти. Два најдача стуба комунистичке партиде били су Милован Ђилас, звани Ђиде И Сретен Зујић, звани ИрНи ободица Црногорци. У случаду ако бн се Титу нешто десило, одређен је да га замени Ђилас. Листа бвог већа са декларацидом упућена де у Москву, одакле де преко СбвјетскОг посланика у Лондону предата енглескод влади, са циљем да Енглеска И Аме рика признаду* то веће као јединог претставника Југославије и да му као таквом до&еле помоћ. СЛОМ ПАРТИЗАНСКИХ БАНДИ Врховни партиски штаб донео је сдлуку да се крене са неколико дивизида истовремено у офанку на Херцеговину и Србиду. да би се уништиле многобројие четничке формациде. Међутим, подела де у међувремену велика немачка офанзива кб.ја де те планбве осудетила. Настало де велико повлачење прве друге и треће ди визнде и врховног штаба у правцу Херцеговине. У Херцеговини партизанска вбј ска наншла де на отпор сељака*

Нигде по кућама ниде било мушкараца. Сви су побегли, сећадући се прошлогодишњИх страхотз. Сељанке су отвбренб нападале партизане да еу прбшле године попалили села и уби.јали невини напод. Врховни штаб ћартизанске вој ске веровао де да ће у Херцеговини успети да изврши мобилизацију сељака у редове своде вод ске. Све де ово процало због непријатељског држања станоВништва. Брига врховног штаба за болеснике била де само у брошура-' ма. где се толико истицало ста-' рање за рањенике. да" је човек готово Ножелео Да буде рањен. Међутим ;ствар|1ост ,|е и ту билз друкчија. Штабови батаљонз. бригада и дивизида безобзирро су пљачкали снабдевајући се хра ном и не бринући се ни за кога. У централнод болници у Црнод Гори влаДала јс толика глад, да су бзлесници упућиђани нбћу у села аа пљачкаду, БблеСници су требовзли.осушене волов.ске дла кане коже за онанке, па их онда кували и јели.. Док су^белеСнкци гладовали, лекари И болничари имали су увек довољно хране. УСТАНАК ПРОТИВ ■ПАРТИЗАНА Пре доласка у Херцеговину и Црну Гору веробалб се дЗ ће бдмах планути народни устанак чим тамо стигне дача војска. Уст.анак де истинЗ Плануо, али против партизана, дер се народ сећао попаљених дбмбва и невино побидених људи. Ради тбга се до годилб да де Невесиње три пута билб преотетб. дер су Далматинци из девете далматинске дивизкје у масзма Дезертирали. Тала су се три дивизиде, рставши саме мооале пввући у Црну Гору преко Пиве. Наишавши на оправдану мржњу народа, крмунисти Су доживели тв. да народ ниде хтео да им да ни воде, а камо ли хране. Гладна војска иросдачила де храну по кућама. Учесгале су међусобне крађе разних предмета, кв де су продаване сељацима за храну. Бежање преко реке Пиве завршило се катастрофално. Исто Тако завршио се поразно и прелаз преко Неретве, где је врховни штаб нечовечно напустио рањенике и болеснике да уМру Од гла ди и хладноће. Пут до реке био де пвседан лешевима и тешким рањеницима квди су всакаћени пузајки по благу и у њему налазили смрт. Комунисти су на Пиви решили проблем рањеника тако што су оне, коди су се надчовечанским напорима довукли до водске. гурали од себе и напушталш Видео сам својим очима како су два командапта батаљона, обојица чланови партнде (неки Еро Пе тица), пребидали кундацима болеснике коди су хтели да крену за њима. На реци Сутјеси десило се слично. Врховни штаб де своде бежање из Црне Горе приказивзо као планско повлачење ради спајзња са босапским корпУсом, да би се удруженим снагама осводила терцторида са неким већим градом, где ће Енглези и Американци дв нети сав потребан маТеридал. Нз том путу за Босну водска се све више распадала.

НА ДОМУ Врши надзор над нелокупном имовином. Прегледај трапове, иштнице и магазине. Припремај и угврђуј план за радове у №дуКој години. Прегледај да ли имаш довољно хране за Нородину и за стоку до нове жетве и паше, те куповином попуни недостатке. Омлати сирак, хељду и просо. Сеци и спремај пруће за корпе и друге израђевнне. КОЉи свиње и другу стоку одређену за пОсек. Изврши еве обавезе према задругзма у којима си члан, према онштини и држави. ЧиТај што више пољопривредне и друге поучне књиге и листове. Не заборави да су ти пољопривредне књиге и часописи најбољи Помагачи у твом послу. Посећуј зимске пољопривредне течајеве и присуствуј разним Пољ.опривредннм конфеРенцијама, предавањима и скупшТинама које се одржавају у твојој околипи.

У ПОВРТЊАКУ Ђубри и риљајј све парцеле одређене за поврће, Преб<ацуј компост. У ВОЋЊАКУ И РАСАДНИКУ Чувај воћке, нарочито младе, од зечева. Копај јаме уколико их већ ниси искОпао за пролећ« ње сађење воћних садница. ()• копавај и ђубри воћпе саднице и старије воћке. ГГрериљај одре« ђено место за ново растило. У ВИНОГРАДУ И ПОДРУМУ Ђубри и риљај место које сИ изабрао за подизање нОвог 8Инограда. Доливај бурад и Обез' беди подрум од хладноће. НА ПЧЕЛАРНИКУ Пчеле не узнемиравај. Не лунаЈ у близини пчеларника. ПазИ да мишеви не дОлазе у кошнице. Поправљај старе кошнице и

КОД СТОКЕ И ЖИВИНЕ Стоку правилно храни и негуј. Њрочиту пажљу обрати на тимарење стоке, редовно чишћење и проветравање штала. Пази на бремениту стоку и немој да јој дајеш ледену воду, буђаво сено, хладну и премрзлу репу. Кад је време лепо изгони стоку напОље у испусте, а за то време шталу добро очистн и проветри. Живнни, поред зрнасте хране, дај и сточну репу, лишће од купуса или салате Да кљуца. Немој заборавити да је зелена храна потребна свој стоци, а нарОчит*о младбј преко целе зиме, Као што је сточна репа и силажа. Носиљама дај наквашено лишће од луцерке и деТелине да кљуцају, јер оно повећава носивост. НА ЊИВИ, ЛИВАДИ И ПАШЊАКУ Извлачи стајско ђубре и остављај га на гомиле, затрпа.1 танким слојем земље да не ветри, а пре оран&а растури га и заори. Ако нема снега и ако земља није замрзла ори све парцеле које си одредио за сетву кукуруза. Јесењим и зимским орањем обезбеђујеш влагу и бољи принос кукуруза. Конај канале, одводи воду са мочварних парцела, прави путеве и оправљај ограде. "

ФОНД ЗА ОБАВЕЗАН РАД Министарски сааег про^шсао је Уредбу о помагању скрсмашних лица позваниХ на обавезан рад и њихових породица. У том циљу вбразује с^ Фонл зт ''бавезан рад, квдим упраа.ља Министар свцидалне п-млтике и иароднвг здравља. Сретствл из Фонљз даваће се ка^ субвенцида окружним начелствим* и градским поглаварствимз зз помага ње сиромашннх лииа побвапих на обавезан рад к аихових породица које се налазч у нужди. У границама могућности Лодељиваће се и субвелциде за нзбавку вдела, сбуће и }кивотних намирница. Као лица у нужди имзду се сматрати они обвезншш и чланови њихових прродјшз који су живели искључиво од зараде сбвезника. Молбе за добидање помоћи треба упутити надлежној впштини. односно градском поглаварству. израђуј нове. ГГитање рационалног ложења Наступа зима, а са њОм И питање огрева, коде у ратним приЛикама мора неминовно да претставља извесне тешкоће, како због отежаног довоза, тако * због отежаНе производње. Стога се намеће грађансТву не само потреба, него и дужност, да спроведе највећу штедњу у огрбву, па било да су у питЗњу усладЈове.. ,или: појединии у сзбЈиМ домовима. Та шгедња има да ср спровеДе у два правца: ирво. Загревањем Простбридз само Јо мере која је непходно поЈребна, И друго, што рацивналнидИм ложСњем, како би се надмањим утрошком горива постигла што већа топлота. У спровођењу ове уштеде држава интервенише свима сво.јим мбгућноСтима. У том циљу осноВан 1е Завод за топлотну привреду. Овад Завод отворио 1с теча; еве за грађење рзционалних ложишта. Ускоро ће бити завршен теогиски део оввг течада. ПЈред тога Завод се ставља на расположеЊе извесном броду сиовмаш нидих Грађана да преко своднх слушаоца течада изврши бесллат но поправљање ложишта. Пђнјаве се примаду у згради Милоша Великег ул. бр. 14, на II спрату, собз 116. Завод иств тако псзива да му се хитно придаее и ђачке кухиње чида су ложишп у рђавом стању. да би се нотребие поправке и преправке обавиле бесплатно. Ложиште, коде не игра велику Улогу кад је у питању дрвл којо лако саг. реза, постаде од врло 1'Сликог значада кад де у гитлњу угЈЉ. а нарочнто лигнит. Бгижљивим испитивањима Завод за п.плотну привреду утврдчо де да се огромне количине горивз кг.д ггс утроше узалдно самз з6јг рђавих и неисправних ложишта с једне стране и због невештог лвжења с друге стране. Самс вепткм ложењем може да ее уштети 50°/о горива. Кад се томе д<-да нсисправнбст пећи и шгедњака, онг.а иЗлази да би се норшлнз гстрвшња угља мвгла свести на испод половину, а да се при тсм погтигне исто загревање. Да би се ова корисна уштеда о;стварила. Завод за тоиллтку привреду на сводим течајевима упознаде и оСпособљава слушаоце за преправку и поправку ложишта граћанству. а поред тога сводим публикацидама даје упутства грађанству о рационалноМ ложсњу а утрошку горива>