Srpski narod

1 шарт ЛШ

КРПСКИ НАРОД

€т рџпџЈ

Поводом десетогодишњице смрти БРАНИМИРА

ШУРНАЛИЗАМ НАО НЊИШЕВНОСТ 1924, 1925, 1927» 1928, 1931, * Вранимир Ћосић био Јв прммор 1934. То еу године које је онај Књмжевш развитак Браиимира младога чоеека, који је стизао да етари, малрграђански геније о- Ћосићд је. јасан и прегледа« — се истакне и као студвнт м ка® ччредио за године стварања и го- напредак према такозваној дру- новинар и као приповедач и као дину <'мрги књижевника Брани- штвено] исини. романописац, Одав^о јс милину мира Ћоеића, необично вредног Као Светолик РанковиК и он је прелаза бурне новинарско кул* ивобично радног, да је за де- оставио м еобом ' т ри романа, турне спобаде у' мртва језера несетак година писања објавио пре- сва три степена три гра*тан»а: као дозрелв књижевности, с дирљико 2000 страна тексТа. Светолик Ранковић, и он је, о сре. еим одблесцима преиспољАвања Бранимир ЋосДћ, својом дир- дини у којбј је живео, оставио сво , г последњег даха. л»ивом болошћу п.остао је свој вишо него коломазну слику све-

човек, својом дирљивом врбдно- таз мао Светолик РанковиК, и он _____ __ Лш , а __ „_ „__,х 4ж „ ■ч-по™-« „_. г * ом ПОСтво сво ' писа 'Ч' м Ј* I 6 ' мучон истом болешКуг оставио " Р ЛЛГпГ -ит1 а н*«? «Vблацима, са оном разливевом

Кажу да је нештедимиц® сивг

„Ми настављамо једну расу..." Фрагмент из /омана „Два царства" од Б. Ћоси^а Пиомо Радмили Јованови*ч Мааастшр, 1. јуиа 102 са» гфедаје животу и овбјим «ик Драга моја М«ео, слима. Волела бих да ме разу_ меш: -ти знаш да јз нисам билз ћило ои шш тешко кзда оих кривеиим прозрачним белпм о-

на равни оне велике једнострано- засобом исту визију трулежи. сти, у успелим случајеаима књи- У прози Ранковића и у прози жевним ковинарством названој, Ћосића друштвена истина састав- 4 *' оставио прволинијски траг. л>ена је од одвојених, одломних, кварежних сирана живота, да преРођен у породици, која је нв ко њих никада не залепрша она само ужмвала већ и скромно ства виша, естетичка, већ само и јбрала у лепоти. растао и одрастао дино, она одвећ критичка синтеу данима и средини, која је есте- за: тику и критику, недвојбено, ола

матери земљи предавали »итеза Боже мој, има часова када 40Покошенег Поља, са кога св и век не може да пише, када се

ко, упражњавала. дзјући простим, природним чињеницама одвећ драматски шум — Бранимир Ћосић, још у својој 19 години, свим својим силама тежио је да своје лоеинврске свакодневности уздигне до добрих књижевних огледан»а, не презајући да једнога дана, тим својим педантним стваралаштвом, и себа ц свој израз доведе у безизлазнм положај. И једнога јзнуарског дана, пре дееет година, тај безизлазни положај је настућио и ваетним прстима Снежних еејавица, заувек су засути Земни остаци неерећког ЋосиКа, увек насмејаног, увек лепо васпитаног, да за њим, као црно, језиво рубље, остана седам његових књига, у којима је виша него грозничаво тражен ду<боки смисао живота, а нађен новИнарски темпо мана средине, арм и младалачких мана самога висца: »Од Бога, те Је ева лепа нок. замЉа црница, »ш ; ш® : и ветрови, Од Бога је како пшвница зри, како шљива цвбта, како пчела мед скупља. То је од Бога. Од њега је како реке теку и шуме расту. Али од Бога није ни камата, ни хипотека на зелено жито. Нити је од Бога да ја

БРАНИМИР ЋОСИЋ (Цртеж: Н. Б.) »ГСалуђер« су »улгарни и иеинтересантни. Старешина манастира је старац од једно еедамдесет година, потпуна незналица. Што вишв улази у године, еве више излази његова грамжљива сељачка природа на видело,« (Два царства) То није реалиаам. То Није мо-

радим, а други да бере! Ни- рализам. Као код Ранковића, т'а-

ти &е то по Богу проћи!« (Покошено Поље)

ко и, код Ћоеића, то је напредак према оној друштвеној истини,

Свакидашње рујечи Богу

Над неким Шаити&евим пјесмам« о »емаиу

Дај Божв да мм нога још једанпут зомљом роднем кџ®чт и да ми руке загрле сву дивљиму каменог «раја. да у модрилу ријеке одморим уморнв очи и зааршим ту ког кишног октобра или н&геог шареног м«јд. Двј да опет, у августе, к& путник тих, прођем кроо сола н«ша, да завирим у куКу прву и тежаку назовем Бога, да га упитам за здравље, како му овце, а каква {« пвша, и да ли има још сијена осим оног самогног стога Да пољубим оно прегршт земље што му пред колибам спијв, три корака земље што га посно храни, виноград, што му вина, кб причести да, о Крсном кмону да попиј*, и да га опоју на гробљу кад му св одброје даии. • Дај да посједим с њим„ на камену пред кукод*, уз цкегшр љутог ду»«на, и ту да чујем ријеч тврду и ко Јупеки сро оштру од исти««, па макар са стидом скривао бјелину свога дл«на, а погледом бјежао у каменв, у сивв даљине. Па онда, да отворимо срца, и мађвмо утјвшнв ријечи м беши коЈе нас, кА обллци, тишта, ријечи елађе од хљеба, рјр . ријечи топле, и свијетле, кб ватриштв, ријечи којима на земном шару нема равних, до неба. Ријечи о томе како Је село његово сирото и малено, али има љуб-ави вишв него богаташ злата, како образ чува, с кољена на кољено, и камо невољном госту широм отвара врата. Како мало мудрих књига његов.и сељаци броје, Ал ће ти радо појати о Старини Новаку, у планини страже му још стоје, глас му чујеш на сваком кораку. Хеј, још једанпут да ми кога кррчи у родну груду, не да чујем пјесму, ни смијех, њих нема више, већ мушку да стегн.ем руку ком Гргуру, ком Обраду, ком Мргуду, и дочекам ту свој задњи дан, тихо, тише, најтише. МИЛОШ ВЈЕТРЕНИЦА '

За тмурну, али врло пропаган- замишљеној као тобож слободО' дну књижевност, за снажно, не- умни инвектив, који свакога дана двојбено, мушко новинарство, облачи црно одело, не би ли ваљ.

мутном светлошћу кбја сбим стварима одузима рел.еф и тежииу; замисли на сте&у више мзн ;»нир.ч људе што ужурбано намештају пранг .вд0. димове ва•гара (на којима ће се нећи Јагањци) иошене ветром на дедву сТрану; замисли затим утабану и поливену землу У ггорти, уЖурбане жене што цело јутро рибају конаке и спрсмају.у кујни у великим бакрачима ручак, ирумана Пајсија и Никодима V њиховим црним и сплетеним ман тијама, са високим камилавкамљ свет који беше дошао из варошнце, све то натопљенб Узбуђењем, ишЧекивањем, журбом: и би ти био манастто од пре два Дана. Да, поред свега. још десетак дечака у стихарима, уо ји се свађају са Јешом око чирака, рипида Н црквених барја.ка. Можда би друројачије посџатрали свбт око себе. друго .јачије се опходили, да знамо ко омо. Не знам. Оно што анам. међутим, Потпуно тачно то де, да човек осећа неку нарочИту моралну храброст када види да само наставља једну расу, кода је већ живела, која је имала евоје традиције, своје прописе, када види да није сам, да не ноч«њ<? своју кућу »а празној пољ^ни. са будаком у руни_. „.Заједно са појавом првих прилика на окуци, до мене допре, кров брујање звона, лагана и монотона! песма помешаиа са меденицама и блејањем унезверене стоке. Поворка. се полако спуштала црвеним путем; извир\ 1 ћа и одмотзва .јући се без кпа ја иза окуке. Тешка и ковитлава прашина пратила де сву ту ме-

сада чујв бат срца, које је као никад потпуно Срећна, Веруј шавину и неодлучно се вилз изгора дуго умело да шуми кад су М(И> међутим, да ниКад нисам би- над људских и животињских гл.а т , • » у питању, ближњи, своја земља. «есобћна овако и ошолнко као Пбом& постајзше јаенш мушко новинарство, млади Ћосић да на тај начин импозанткиЈИ био, * ч вев ово последње ВПеме. Ти и сама У К°Л ,ико св "Оворка више приВ °ГЈ1У; пр ° С : 01 ?;ЈГ е . Н . И ." и —о љубак и крхак, својим ко - ^^ П Г в 0 Т но . Ја з« ам Л ти V б .«жа М ла. Постепено лина у ломазним пером оставио је крат- м ени још увек гледаш .(едну ста првим редовима почеше да св ко, али мушко завештање: ровремску жену. И можда сам издвајају. Виделе су се ив озпрема теОи у истини староврем- нодене главе, покривене праши-

њим и гатку да велики лиризам, Јер, црне мисли, црнв странв велика природа, великим срцима живота, не лече се дувним бокосамо даје. рима црних орхидеја. Симфониски социалан, Брани- Увек насмејан, увек лепо васмир Ћоеић тек је био на прагу пита«, живахан, присан, топао, ( за- ка > а с и»им величину и робовање песника своје срадине. пажен, охрабрен, похваљен — српске новинарске књижевности.

Прво критика,. па онда естети-

ЈЦЈГ^^и^

Ж. НАСТАСИЈЕВИЋј ЦАРИЦА МИЛИЦА И БОШКО ЈУГОВИЋ

скл. Али ја знам да дедна ста- ном ' браде, маргме. Јеета' ТеШ ; ровремска жена не би поставља ка озбиљиост и )ара ле*>д л» н. ла ова питања која ја себи по- нал збиденим људским и живостављам. За њу бн све било да- тињским телима. Први се редоено од првога ч?еа. Њо! би ре- најзад стопише са литидом, лиги!'а била Довољна да је за- ® витлани бардз.ци бацили с шти1 . и сенке на с »у ту гомилу, кода се . „ беше за часак задржма. нагло , се ни с ам променила, у ме- 8Г0МКлана и уклупчава око игуни де све као што де оило, да м4на к , 0] - и ^ љубио са гост.има. дош увек суДим сво.шм главом То 39л р Жавање ' ни!е трајало ни о ал и ово што сам виде- иеколико ч№ака . Из с8 е 8брке ла овче. бва лвч пос.тетња дииа. цзађоше нвпред рипиде, потоеоло ме де необично. Ако

иисам осетила у себи промену.

барјаии, ,чираии, онда затрепташе одежде и дим калионина и

•'! нћјзад ева та гомила настави да се олмотааа. црна. видугава на

1е све исто. .?1 сам својим роћеним очнма видела да се може зри^та и од спиа предатн Ономе Горе V ђуке, са поверењем. Уве^ена с?м м ће ово проћи, та ћу се оп.ет о-етити п\'на самопоу.чдг-ња. ла ће опет. за мене "Ч)';ити сг>мо оно што ми со[те и г>а?л'м буде пРопИсивао. Ати све то не смета да ти ; ево пишем г-на као V грозиици.

нпвеном путу . замагљена неприметно испг.рењем, . «ра.шином, сунчем. Од тог тренутка, Мапушка, од те прве визи''е, осетила сам оно чутно и менн непознато осећање, и оно ме ни)"е иапуштало за све ово време што су' ходочиснини пообавил.и у манастиру. Јео оно што сам витела к*ниде.

,!•> добрп не ан?>м шта |е то рле.п ћивотом Св. Краља. прелаписанида. Знам да де 'еобмо.нах З и већ V бчјку., Ја сам вилела Васили!е одмах по нашем дола- људе где плачу и пУзе на колегку от"тао да лута по окоугу , нима, жене ко!е ^лапају челом ол села до се"а. са Једном ста- п камен поед улазом у"вокву* д"а пом књиГом. ГТпе два д^на се видела липа гтреобоажена, впат.ио првћен једном огоомном оепетАен« дедном унутрашњом масом људн н жена. То тн де н ватоом н цело сам се време п»> тодочашће ,н литн.Ја, н еабоЛ, н тчла: какав д'е живот тих људи? пповод. Панас чк»* ла !е скунже- .Тесу лн соећни дајућа овако пено преко ето хиљада динаеа'у *ло ' еоне : и нелу душУ Томе иост"пи и V новцу до«тнжном Богу? Осећа|у лн оЗамисли Маоугик«. 1*а*т то- лакшз.ње од мрлитв«? Илн д'е .т<* пал пролећни дан, са небом по- дволиадост, ст&гх од каз *леЈ