Srpski narod

Страпа 8

СРПСКИ НАРОД

1 апрпл Т944

Организација законодавне

власти

-СХВАТАЊЕ СРПСКИХ КОНСЕРВАТИВАЦА-

МАРТОВСКИ БРОЗ „ПРОСВЕТНОГ ГЛАСНИКА"

III. У прошлом, II. чланку покуша. ли смо изнети приговоре на Демократско односно Материјалистичко схватање у питању организације Законодавне Власти, схватање које се, као што смо видели, оснива на идеји да је Народ т.ј. народна маса извор и утока Власти те само њој даје право доношења закона не признајући интелигенцији (умној аристокра1'ији) никакво специално повлашћење у томе погледу. А сада ћемо, пак, да размотримо умесност теори.је која, на против, интелектуалцима (Платоновим философима) даје овде сва права наравно са дужношћу да та права стави у службу заједнице. У осталом, ни дедна власт. било да се она позивала на сво.је божанско било људско порекдо, ни.је никада, за своје оправдање, иттицала шго друго до народно добро. Друго питање је колико су носиоци власти били ту лојални, и, ако су то били, колико су успезали у својо.ј мисији. И мада де, казали смо већ, умна аристократи.ја у праву када се појављује као поборник концепције да посто.ји? дуализам у космосу па, дакле, и на нашој планети т..ј. постоји Дух (Добро) и Материја (Зло.' оличено у Сатани), концепција спиритуалистичка (антиматериалистичка) од. носно верска, хришћанска, од којих први принцип, Дух (Добро), све више и више преовлађује и доби.ја снаге према другоме прин ципу. Матери.ш (Злу), д"ок га, најзад, не победи, опет, у садашњем стању еволуције човека и друштва, мора се имати у виду компликованост људскога бића које је, једновремено. и тело (материда) и дух. И ако се духу мора признати првенство, ипак стоји. за садз, чињеница извесне зависности духсјвне стоане човека од његовога тела. Не можемо се овде упуштати у набрадање м.но1;обродних примера о утицаду телесногд. /физичкога) здравља на духовни део људскога бића, утицај коди су још стари Римљани формулисали у изреци: 1п согроге 8апо, шепз вапа (у. ■здравом телу здрав и ум). Отуда и важност кода се, измећу осталога. даде гимнастици и спортовима. Али. тако исто, и духовно здравље и расположење де.јствуде на телесно здравље. Н.пр.. чувени руски физиолог Павлов, утврдио де, има од тада, ваљда, више од четрдесех година (Павлов је умро пре неколико година у дубокод старости), да количина асимиловане хране зависи од душевнога момента тако да неурастеничари (специално они који пате од 2туапебУогз1:еНипкеп. опсесида) мораду много да деду) и ако у неурастешди апетит веома оскудева) да би се одржали и опоравили. На тад начип, пц^ма горњод римскод формули: 1п согроге $апо, шепз бапа треба ставити и формулу: Меп1е капа согриб бапиш (код здравога духа здраво и тело) и, шта више. с погледом на превагу духовнога над материалним,_ треба да се пође и полази од ове друге а не од прве формуле. Иначе би значило уздићи телеоно (материалко)) изнад духовнога.. В. овде наш чланак: Оеб би^еб ишбш1еб а!иб с!е 1а <Мопе <1ев апа1ое1еб, „Кеуие МепбиеНе". Оепеуе, 1920. И у претераном уважавању к пракси спортова треба видети утипад материализма: неговањем, у главном. тела и запостављањем духовнога развидања човека. Спорт ваља да буде једино као средство снажења духа.а не да он постане сам себи сврха тј. да согрив буде приниип и господар а не шепб: тада би спорт, у место да доттринесе снажењу људскота духа, само, на прогив, допринео човековом матедаализирзњу. Више а тој теми у нашеи гаставу: Школске оцене и њихов значај. „Правна Мисао ,

Написао Ж. Перић проф. универзитета у пензији

Београд, 1938. (Поводом прославе стогодишњице Прве београдске гимназиде). Ово довде речено да се примени и на друштво, дер, наравно, и оно бвде има исти карактер као и н>егови подедини делоџи, људи. Другим речима, као и човек и друштво је. дедновремено, и материда (тело )и дух. и оно де, слично човеку. дбдан физичко-психички подав, то дест о&ај и овакав карактер имаду и друвдтвени односи. И зато. када ре тиче друштвених појава. ми их не можемо као чисто и једино физичке (елементарне)' феномене — дер они нису само такви сматрати биђб1га1:ит -0'м искључиво физичких закона а, с друге сгране, ни као подаве чисто психичке — шТо, такође, они нису — узети их као подложне само и једино ззконима духа. Природа друштвених подава ниде, дакле. проста, дедноставна. као што де то дедан подав чисто физички или подав чисто духовни него су друштвени подави карактера сложенога. двострукога и. због те своде сложености. двострукости, они и нотпададу под владу обеду категорија закона ко.ш постоде у Свету, законе физичке и законе духовне. Физички закони управљаду друштвом као материдом или телом: то су општи Закони елементарне. материалне, Природе. а духовни закон, пак, овде је Ум Човечји као други агенс, узрок (саиба) друштвених подава (односа).' према законима физичким. Из овога излази да су друштво и друштвени подави дедна област на коду у исти мах дедствују и закони и људски ум: они се ту, тако да кажемо. такмиче. ривализирају. међу собом. Као у механици, Друштво претставља овде дедну тачку. рецимо. а на коду напададу симултано две силе означимо их са Р- и Р — свака за себе н у своме правпу. Од колике интензивности ће бити напад једне или друге од тих дведу сила (физички закон и ум људски) то зависи од односа у коме се. у датом домену друштвених подава, налази материални и психички чкарактер тих појава. Аок су ти појави више физичкв него духовне природе, онда ће на њих дедство физичких закона бита даче него дедство човеково и, обрнуто, ово последње дејство ће у толико бити знат није у колико је дотичнн социални подав (однос) више ттсихитеи. Тако, у области економских појава, подави сразмерно наделементарниди (надфизичкији) међу дру штвеним феноменима, отуда могућност, више или мање, примене математичке у Економиди, чиме су се нарочито бавили УОГгес!о РагеМо, \Уа]гак и други научници, ум људски има мању моћ дејствовања и нормирања него када де реч, н.пр., о пс*јазима правним, надпсихичкидим појавима У људскод заједници а међу тим подавима или односима приватно-правна област де она где закоиодавац не може да има толико инициативе као у Области Јавнога Права нарочито Нрава Уставнога чиди предмет де основно урећење Државе (отуда и могућност државних удара и преврата, с том резервом да де то најштетниди начин манифестовања људскога духа или. људасе воље V обиму друштвених нодава или односа). Од Приватнота Прзва то де право имовинско којје иајмање, од свшх нравннх

иа, подлежи законодавнод акциди а то стога што имовиаско право регулише материалне људске по. требе коде, будући такве. стоде у теснод вези са физичком природом човековом и економским појавима. Отуда и она сталност и дуготрадност имовинскога ирдва: много што шта се изменило у правнод области друштвених односа од Римскога доба али имовинско право (стварно и тражбено са. делимично. правом наследннм) у еснови и данас де исто, бар изван Совдетске Републике. коде је било н раниде. Тиме се обдашњава и чињеница да, поред свих друштвених догаћада кроз коде де прошло културно. спепиално хришћанско човечанство. нидв дошло до анархиде у њему: осНов, темељ, људских односа, При ватно Право, где де, са правом породичним. имовинско право сачињавало стуб дедног друштвеног система, остало је, у принципу, недирнуто (кЗо водена ма т са у мору приликом буре). Иако се еволуцида имовинскоекономских односа у Свету наг стави и даље на бази мирних и легалних метода. као шТо имамо пример у немачком националсоциализму и, у опште. хрифћзиском социалћзму — не, дакле, на бази метода, метода насилно-револуционарнога, антихришћаиско га јер материалисТичкога марксизма, од чега де бољшевички комунизам, данашњи савезник капиталИстичко-плутократске англО американске дегенерисане демократиде, надзразитида манифестација — можемо очекивати да и будући развод Европе неће бити V знаку нереда и хаоса. Ово све показуде нам да оно што се назива друштвеним или социолошким законима не може се деднострано подвести ни под дедну од горњих дведу категорида закона, ни само под законе физичке ни само по законе духовне односно под закон људски ум. Ти, социолошки. закони десу резултаита кодом се друштвена заједница. под дедновременом акцидом, видели смо. обе наведене врсте узрока, креће. резултанта кода се. анологно резултанти у механици, приближава више правцу дедства јаче з мање у правцу слабије силе. И та резултанта ће све знатниде скретати ка путу на коди указуде, у друштву, ум људски (дакле. правац з Г ! ), у колико се човек. па, према томе, « друштво. буде више одуховљавало (стиритузлизирало) и уздиззло изнад осталога, специално биолошкога. света на земљи. Оно чему нарочито тежи хришћанско, антиматериалистичко, учење. Противно схватзњу, мислимо чувенога бечкога физичзра ВоИгтапп-л (умро 1906 год. у Трсту) да су људи „сИе Аикба(:ге (АиктЈпсћбе) с!ег Ег(1е" (израсли Земље). И, обрнуто. у ко.тнко се човек и друштво буду јаче материализирали. што се специално девдава када у друштву * човечанству узму маха методи борбв као што су револуције. унутрашњи. (грађански) к сиољашњи (мећународни) ратови, ваевља н у ошпте небирање средсж« у политици (теорида материалнога Успеха). речена резултанта ће грести све више у правцу којим људ ску задедницу гоне фнзички закон (правац аР), т.ј. друштво ће све више падати на ступан. биолошко-зоолошке гомиле одаосно друштво ће све више губити кзрактер логике и система и представљаће све већк хаое. дајући тиме право Болуману. Маставвће ©е|

Мартовски брод Просветног Гласника доноси низ интеоесантних студида измећУ кодих: Стефан Немања од Николе Радојчића Писац нам износи кратку али садржадну слику живота и владзвине Стефана Немање: његове односе са брг.ћом; ратове са Грцима, са кодима ,је ратовао једном против њега и његов над стари.ји брат; његове односе са Немцима. Маћарима, Млецима и Еуглрћма; консолидовање Србиде јединством вере и просвеТе; предаваЦе престола сину Стефану и одлззак у манастир: Састанак сз Сзвом У Взтбпеду џ нчјзад Немањину смрт. Скцапање брака у отеуетву мушке стране од С. Троицког Пнсац третира једно врло вз ЖЧ 1 ' питање садашфиие: дклапањ? брака у отсујтзу муиде стране. „Војнз обзвеза, рздца обавеза, заробЛ)еништво< итд. често лишаваду мушкдаце сваке могућности да доћу ради склапања бракд", „.Историдз нам каЖе, дз су бкли рзтови, коди су традали тридесет и чак сго година". Ко знз колико дош може да траде данашњи рат. Зато пра вославна црква треба да изиће у сусрет оправданим ззхтебима свбде деце и да им дозволи скла пање брака и у њиховом отсуству, као Што то дозвољава катоДичка црква. Јер „било би неправично кад православни водни ци не би имали права. кода имаду водвици Других вероисповести". У уводном делу пнсац доказује да де Склапање брака у отсуству мушке стране било дозвољено и у римском и византиском законодавству па чзк н у Крмчији Св. Саве. Он објашњава ра злог због когз садзшња пракса православне ;цркве не зна за склапање брака у отсуСтву дедне стране. У првом реду „непостодање преке потребе за на.рушавање обичног реда" и у другом реду слабо познавање Крмчиде „ове скупоцене и рерсе књи/ Правне принине иа Балкану дс XV века од Др Александра Соловјева Писац излаже правне прилике свих балкалских народа з нарочито словенских све до њиховог пада под турску вл&ст. У глав-

X. ВилтлА* Л. МОНА Генер&АНп мнфрла Дана 4 апрнла о. г. прославиће генерални конзул г. Вилхелм Р. Ман свод педесети роћендан. Као члан управног одбора предузећа И. Г. Фарбениндустри Акциденгезелшафт и шеф пелокупне оргаиизаци.је продзде познатнх лекова и средстава за заштиту биљз „Бајер" те серума и цепива „Берингревке". генерални конзул г. Ман ипра у привредном животу Немзчке врло значајну улогу. Ова де организацида, захваљујући његовод далексвидности н многоструиости у знању, изграћена до нздвећих сразмера в већ одавна заузима једно од водећих места у свету. Као м у свим цивилизовзним земљама света, тако је н у нзшод земљи „Бадер"-ов крст врло добро нознат као ознака многих ненадмашивих лекова, ко.те су у току неколико деиенија стекли потпуно поверење лекара н болесника. Традиција предузећа „Бздер" лежи у томе. да сваки новн лек не пушта у продзду пре него што се овад подвргне дугогодишњим свестраним испитивањима. У томе лежи оно иоверење које су стекли лекари в божсшшш у еве псеетрзте фноие ЈБт*9".

ном у целод византискод" империди па и на целом Балкану, тада под културним утицадем Византије, био де у употреби Јустинијанов законик, прилагоћен на локалне прилике. Словени су преплавили Балкзн V VI и VII веку н продужили су да живе сводим патриархалним начином животз, заснованим вероватно па задружном колективизму и на земљорадничким опШтинзма, з регулисзном са доста примитивним нормамз племенског уређењз и крвном осветом. Тек у ХШ веку Словени су до шли до „самосталних прзвних зборника", а дотле су се служили рззним византиским кодификаццјзма инспирисаним римским односно Јустицидзнбвим законђм. Као први покушад самосТалне кодификациде десте Жнчка повеља из 1220 г. у кодод се кривичним делимз дзду „византиске дефинициде" а словенск« сЗнкције. Душанова заводевања изазив*лЗ су потребу за новим кодифнкацијзма. „На сабору у Скопљу 1349... створен је »Законнк бдаговерног цара Стефанз". Писак излаже општи карактер овог ааконика. чије де битно начело законитост. Закон де дачи од иарске наредбе која се е њим кос*. Судија мора да суди по законн* ку а не по страху поед царем. Сељак може да тужи сваког господара па н самог цара." Итд. Затим се у наставку говори о стагтутима далматннских општнна. Змздан« небо у одшем и»роду од Бранммира АА&леим Г. Малеш у овом вт>*о заииш љивом ш значајном напису машоси резулате евојих испитивања о томе како сељацн из Жичс н н>е не најближе околине замишљају даездано небо: нанме какве ирет ставе имзју о земљи, небу, сунцу, месецу, звездзма. Сем икстичних веровања која стоде у вези сз поједивим планета«а н звездама интересантни су в називи којима народ означава ова небеска теда: Маридан. Свињаруша, Волуара, Зорњача, Овчарица, Карванка, Теразије, Кикнџгака, итд. У овој народиој космографији и космогопиди ви еац сусреће поред елемената наше прастаре сточарске култЈ'ре још и многе друге стариде елементе. Испитивање де вршено на терену, методом усмене анкете, и претставља значадан прилог културнод антропологидн Становника Балкана. Вожи* у старом Београду од Николе Трајковића ГЈисац описуде на врло занимљив начин божићне обичаде у Београду око половине 19 векз, обичаде који су се „до танчина сачували дош и данас готово у свзкој породици у кодој се поштуде традиција. Констзтуде да ови обичади варирзду према породицама, н да су они надбољи доказ о томе одакле де дедна породица дошла у Београд. Пот сећа и на то да де било тешкоће да се неки од обичада одрже под турском влашћу, на пр . прасећа печеница, мзда су Турци иначе били врло толерантни премз вер ским обичадимз н много пггоппа гледалн Србима кроз прств «« вреие .божнћнвж 1&штШ