Srpski narod

Страна 4 СРПСКИ НАРОД ј «агуста 1944

КОНЦЕНТРАЦИЗА СНАГА

СЈГЛ15Л СРПСКЕ ГАРДЕ

У току пооледњих дана било је више интересантних вести политичког карактера. Реорганизована је влада у Јапг.ну у циљу концентрације снага. У Тајленду је створена вова влада ради концентрације националних снага. У целој Источној Азији осећа се потреба да се у садашњим судбоносним данима повећа концентрација снага источно-азиског простора. У Финској је претседник државе Рити предао власт маршалу Манерхајму како би се постигла концентрација снага на тај начин што ће једно лице водити и војску и народ. У Мађарској се организује једина наг ционална странка. У другим земљама такође се концентришу националне снаге појачавајући сарадњу међу собом. Ово потпуно одговара потребама момента, потребама садашње фазе ра.та, када се приближава.ју одлучни догађаји. У Генералном гувернеману, угроженом сада од стране бољшевика, пољске снаге сарађу.ју са Немцима, јер у тој сарадњи виде спас од комунизма. Спасавање Европе од комунизма постаје лозинка уз коју сада стоје сви народи континента и уз коју у сваком народу стоји сада огромна већина. стављен од комуниста. Ова.ј одбор није ништа друго до фили,1'ала московске совјетске владе. Ако је неко могао да посумња у то, тај нема више разлога за сумњу, када. је сазнао да је потпретседник владе СССР Буланов постављен (остајући и даље потпретседник владе) за посланика код тог пољског одбора. Другим речима, Стаљин .је одредио потпретседника своје владе да буде ства.рни управљач таказване ослобођене Пољске, да буде .један „Стаљин" Совјетске Пољске. Цела ова комедија, или боље речено трагедија, са Пољском приказује прави однос између коалиције и СССР. Коалиција крије своје н-окте у дипломатским рукавицама, а Стаљин лупа десницом о сто. Он поставља у пољском питању (као што је урадио и у питању признања Бадоља, или у питању уговора са Бенешом) коалицију пред свршен чин. А Енглези и Американци у пуној неспособности да. нешто учине покушава.ју да очувају свој образ разним дипломатским махинаци.јама. Међутим, они не могу да заштите своје при.јатеље. Они не м>огу ни у ком случају да одбраие интерес макар једнога од европских народа од

импери.јалистичких прохтева Сов јета. Сада долази случа.ј са Турском. Совјети захтевају интернационализаци.ју мореуза. Совјети захтева.ју демилитаризацију мореуза. А када Турска пиТа да ли Москва гарантује сада.шње турске границе. Москва одговара: „Гарантије не дајемо!" Зато не посто.ји ни најмања сумња да Совјети циљају на то да демилитаризацијом мореува припреме њихову сов.јетизаци.ју. Енглеска то схвата, али ипак мора да гура Турску на опасан пут и натерала је анкарску владу да прекине дипломатске односе са Немачком. Дакле, и у овом случа.,ју видимо да Енглеска не:ма своје воље, да Енглеска личи на умно поремећеног, када помаже Совјете у остварењу њихових аспирација у погледу мореуза. Две стотине година Енглеска. је чувала од северне државе та.ј поморски пут, а сада није више у сТању да га чува. Енглеска је нсмоћна. Никб у Европи нема ништа да очекује од Енглеске, ни данас, ни после рата, ма како се рат заврши. Али рат ће да се заврши победом Европе, и онда нико неће требати да нешто очекује од Енглеске. Мес.

И код те већине, код тих народа ствара се највеће огорчење против такозваних демократских сила, које служећи циљеви-

Борба Дрншке бтрже

Српска гарда, као успомену на дан свога оснивања, прославила је. 1 звгуста своју славу Св. Стевана Дечанског. Слави су присуствовали између осталих угледних гостију претседник Српоке владе генерал Милан Недић са министрима Докићем, Кујунџићем, Недељковићем, Веселиновићем. Јовановићем. и генералима Мушицким и Јонићем. Послв сечења колача командшт одреда кгшетаа Лавар Ристић одржоо јв говоо. Поете тогш Јввв Је Рвч претвладе геиврад Недић, ко-

„Јуна^н, треба да сте поносни што сте гардисти и да се свуда н на сваком месту дичите као што се с вама Мајка Србија поноси. И да будете достојни ваших предака. Морате да будете срца ]уначка, Јер сте Србн, а то је 0>бин увек био. Познавајући вашу браћу ■ родитеље, моје ратне другове, уверен сам да ћете ви бнти они прави претставници Српске гарде и да ћете претстављати понос наш." Говскр претседника владе ноздрављен је бурним узвицима одобравања. После тога гарда Јв дефиловала поред угледних Г»■ствј^ ' —'— —

Ново оружје против теикова, њихово дејство већ осетили англо-амерички тенковци

А СС ХАЈНЦА О. ВУТИГА

ОД РАТКОГ дописник Два сата је по поноћи. У сенци обалског џбуња скривена је једна чета Државне страже коју открива само понека жишка цигарете или тренутни блесак ба.јонета. Чека се на повратак извиднице. У мртвој тишини чује се само хучање реке. Дан је био неподношљиво врућ н још сад у ноћној свежини земља нше изгубила топлоту. Вођа чете, један капетан, нервозно шета упирући поглед у мрак. С времена на време он вади сат. Време је да се извидница врати. У близини скривена је .јача бандитска лединица која је недавно мучки напала варошицу у долини. Стигло је наређење да се дотична

партизанска јединица разбиј«. Капетан Г. је веома млад човек, али упркос својој младости има о« са својим људима око 400 по5еда за собом. То је познати и ватрени патриота, изванредан официр и фанатичан противник бољшевизма. Најзад, кроз ноћну таму, шум реке и шуштање џбуња одјекну очекивани сигнал. Извидница се враћа. Неколико тренутака касније њен воћа. један симпатичан наредник, доставља капетану по требне вести. Непријатељ се улогорио у оближњем селу свега 5 километара, удаљеном од нашег боравишта и бро.ш отприлике једну чету од сто људи. Капетан Г. ,је довољно обавештен. Он је свестан да му претстоји озбиљна борба и не гаји илузије о неком слабом наоружању непри.јатеља. Англо-Амери канци су се постарали да бандите ваздушним путем добро наоружају. Али ништа зато. И овога пута он ће показати гвоздену дисциплину и борбени дух своје јединице. Чета се приближава циљу. Још мало па ће сванути. Од првих сеоских кућа раздваја је само један пространи воћњак. Јединица се труди да још увек остане непримећена, Још неколнко тренутака и одјекну први пуцањ из машинске пушке. Ала-рм је дат и битка почиње. После четврт сата огорчене борба успели су храбри војници Државне страже да ућутка.ју доста непријатељских путпака. Али битка је још у јеку. Партизани су заузели боље положа.је и треба да им се 'зађе за лећа. Тренутно је заповест изгршена и битка се наставља дош ватрени.је. Партизани се повлаче. Њихови су губитци велики и морал је сасвим пао. Фијучу гранате и грокћу митраг .љези кроз узбуркани ваздух. Храбра чета капетана Г. све је ближе свом циљу. Узвици страха и изненађења проламаду се кроа испрекидану и интензивну паљбу младих српских јунака. Још мало и терен је слободан. Капетан командује јуриш, брисани простор се прелеће и У жучном нападу заузимају се већ слабо брањени положај. По земљи н дуж обале леже побеђени бандити. Једва да је кссти ттоеостаО. Битка ле потпуно успела. Маса намирница и нетакнуте муникије заплењена

ма јеврејског капитала, нападају Европу баш сада, када се Европа брани од највеће опасности — од комунистичке. Доћи ће кра.ј рата.. Доћи ће победа Европе. И онда ће Европа пречистити појмове: садашње генерације ће оставити у аманет будућим генерацијама један суров укор према Британцима и Американцима што су неславно ратовали против Европе, када се она борила за спас светске културе. Као једно од на.јсрамнијих деЛа коалиције треба сматрати садашњи притисак на пољску емигрантску владу Миколајчика, која .је морала да шаље свог претседника у Москву да би се он поклонио Стаљину и признао пољски на.ционални комитет са-