Srpski pčelar
потропш п у самој Крањској за прављење медовине, будући да је об зпму има готово у свим великпм селима, па је радо пију, јер је добра и слатка. Медовина се куха овдје сасвим друкчије него што јн кухају ,лицидери‘ по Њемачкој. Сељаци је приређују на овај начин. Најприје улију вруће воде у дрвено буре (бачву), па онда метну меда у њ, те га муљају и гњече све дотле, док се сав не размути у врућој води. За тим се оциједи медна вода кроз решето или сито; а од тропа (комине), што остане на цједилу, прави се послије восак, и то тако, да се преручи у котао (казан) и на њ налије воде. Вода се загрије у котлу да све кључа, али се при томе мијеша добро мјешајом, и онда се излије из њега у кесу (џак, врећу) те брже боље однесе под тијесак (ступу или пресу). Од јака тијештења цурп на поље и восак п вода. Ако се кеса охладила малко т прилије се у њу кључале воде, па се поново тпјешти. Тако се ради, док се пе изажме сав восак. Исцијеђени восак остави се њеко вријепе заједно с водом у посуди, у коју су хватани,. па ће се почети стињавати озго по води. Онда се праве рукама од воска велике кугле, те оставе. Овога се воска продаје много у Италију, а нарочито у Мљетке. Из поменуте медне воде приређује се пак медовина овако. Она се нзјприје испитује јајетом, које је сасвим свјеже, т. ј. тај је дан снесено, и то због тога, да се одреди, има ли у њој премного или премало меда. То се ради тако, да се јаје спусти у њу. Ако јаје плива на медној води, па још вири њошто из ње, знак је, да је меда премного узето, и за то се долијева онда чисте воде. Падне ли јаје на дно, ето доказа, да је мало меда унутра, с тога се мора њега додати ]‘ош. Ако је добро погођено, колико треба и меда и воде, то ће јаје за два прста или двије цоли потонути, и по томе ћемо знати, е је медна вода доста густа. Од таке ће медне воде бити добра медовина. Упадне ли јаје с четири прста, биће медована веома слаба и готово без икакве сласти. Плива ли јаје немало равно с медном водом, да вири из ње само толико, колико би се грошпћем могло покрити, онда се ваља надати, да ће медовина бити понајбоља. Не заборављајмо никако, да јаје мора бити скорашње, јер ћемо се друкчије преварити и криво судити.
142