Srpski pčelar

Сад се тако приређена медна вода лијева у мједене (бакрене) котлове, те се добро куха, а свагда се прилијева ње по мало, као и кад се вари пиво, да не би покипјела. По тим котлом гори трешњовина, јер сељаци мисле да медовина никад не би била добра, ако би се ложило на ватру које друго дрво. Кад један котао уври за четири ирста, изручи се у што ; а кад се охладила медна вода, проциједи се на ланено платно, да буде лијепо чиста и бистра, и тад се истом улије у бурад. Гдјекоји циједе тек онда, кад је мед прекисао или се очистио, али се понајвише ради то прије. Пуна се бурад донесу у топле собе, па се намјесте близу пећи, гдје ће за њеколико дана почети медна вода вретп (киснути) сама од себе и истуривати нечистоћу, Међу тим треба свагда долијевати, да је буре увијек пуно п нечистоћу да избацује све дотле, док и томе не буде једном крај, Тада се однесу бурад у подрум (конобу); па сад је већ вријеме, да се може уживати овај љупки и слаткп напитак, што но „реже“ на језику (резак је). У њему, како знамо, нема ништа доли воде и меда; није дакле напитак видио ни квасца (фермента или енцима) ни хмеља, а нити што друго. Ова се медовина жути лијепо као злато, те је бистра и може остати читаву годину дана добра, само ако је уредно скухана. Нема вина, које је јако као она, па због тога се људи лако опију њоме и одлазе на брзо чвркнути (надеранп) кућама својим. Желимо ли сачувати медовину много година, то ваља медну воду укухати мало боље, да буде јача. Тад може она стајати и дуље од двадесет година; па такве старе медовпне имају и њека властела, али је она јача и од саме ракије. Но има кад и кад рђавих сељака, који грамзе за што већим добитком, пак домећу медној води, кад је кухају, корова лулеке (њемачке ријечи B Porsch“, ~Porst“ и ~Post“ значе врсту биљке, што се зове Ledum palustre; види Гримов „Deutsches Worterbuch“). Од овакове медовине буду људи, који је пију, тако ољољани и помамни, као да су пилп најјаче медовине, а не најгоре и најслабије. У Њемачкој домећу те биљке у гдјекојим пиварама и пиву, да пивопијама памет занесе, те да поштено посрћу или да ћа и на тле падају. Неразумне пијанице хвалепослије оно пиће, од којега и древне

143