Srpski pčelar

Књижевност.

Практично пчеларство за потребу почетника. (.Наставак.) Сад мало још да кажемо какве су техничке ријечи пчеларске у тој КЊИЗП? У тој су књизи пчеларске техничке ријечи онаке, каке нијесу познате српским пчеларима и по језику г. Гавриловића судећи изгледа да г. Гавриловић није ни пчелар. Срби имају своје народне техничке пчеларске ријечи и ја сам те ријечи прије тридесет и њеколико година изнио на свијет. Г. Гавриловићу те ријечи нијесу познате, него узина њемачке у приј вводу српском. Одмах на првој страни своје књиге каже г. Гавриловић ово: „Пчела то је збирно име за целу породицу или друштво, смештено у једном дому или стану, кошиици. Њу ћемо звати и иресад. Пчела се мора схватити као једно живо тело, какво је и сваки други једноставнн живи створ вишега развића, рецимо човек, склопљен из разних појединих удова и делова уједно, као једна целина, једна јединка. Пчела је пак такво једно живо тело (организам)“. Овако схваћају друштво пчелиње млэдопчелари, којима је на челу Герстунго. И ја сам се био прије дванаест година занио за овако схваћање друштва пчелињега. Али сам брзо дошао к себи и до увјерења да је све што учи Герстунго, проста појезија као н.п. његов Futtersaftstrom. Особито младопчелари зову друштво пчелиње, које српски пчелари називају народом или марвом или стадом, der Bien, хотевши тијем означитп, да је друштво пчелиње организам. Будући дакле Нпјемци вазивају друштво пчелиље der Bien, то je мислио г. Гавриловић, да треба и он у српски језик да унесе тако што, теје по њемачком der Bien назвао друштво пчелиње Пчела, коју ријеч увијек великим словом пише. На ово се можемо само насмијати. Српски народ има пчеларских техничких ријечи, за које би нам могли позавидјети Нијемци. Ењижевници њемачки граде сами техничке ријечи пчеларске, а Срби имају народне техничке ријечи пчеларске. Испоредимо њемачко die Bienenkonigin, der Weisel ca српском ријечју матицом, па се запитајмо, ко је боље схватио ову животињицу, која је једина мајка у друштву пчелињем, да ли Нијемци или ми Срби. Нијемци зову друштво пчелиње der Bien, а ми Срби зовемо га народом. Ко je боље схватио друштво пчелиње, да ли Нијемци, књижевннци са својим der Bien, под којом ријечју разумпјевају веЪином, да је друштво пчелиње организам или ми Срби, који друштво пчелиње зовемо народом 1 ? Како наука каже о овоме? Да ли се у науци признаје der Bien (организам) или народ (држава) ? Научници зоолсзи говоре увијек о Bienenstaat-у и о lnsektensfaat-има, а никад о организмима. Пчела има сва обиљежја, која има организам. А што говоре младопчелари да пчела не може живјети сама за себе, него само у заједници, на то кажу старопчелари: Баш то је главно обиљежје државе, да индивидуи једно без другога ме могу