Srpski sion

Стр. 586

„СРПСКИ СИОН."

Бр. 36.

ма мученика у бедним временима гољења хришћани не оставнше свога обичаја и у доцније време, када се буре утпшале, н Црква. иод сенком римских императора наелађаваше се дубоком тишином; само местом скупљања аа њих сад не беху пе ћине и катакомбе. као нре, већ великоленни храмови, подигнути над гробовима св. мученика 70 .) Пошто нак не беше свакад гробница мученичких, а. умножењем броја верујућих нриродно требалк су се умножавати и хришћ. храмови, то је отуд изишло, да су хришћани не желећи заборавнти старе беде и иевоље, које. слично том, као ране за војника, служе као лепши украс за Цркву, — стали из удаљених места доносити у своје храмове свештене остатке и полагали их, подражавајући пређашњим примерима, под св. престо. Видели смо, да се пренашање св. мо штију у ново подигнутн храм спроводи у нас крстним ходом. Св. Црква гледајући на остатке Мученика и другпх божијих угодника као на светињу. пренашање њи хових остатака од самих првих векова штовала је и показивала је то штовање крстним ходом. Шта више гоњења не могоше никада заиречити вернима, који испуњенп беху љубављу к Мученицима, свечано пренашати остатке њихове с места мучења нлп ирвобитнога погребења и свечано их предусретати; с тога су с већом свечаношћу у мирна времена Цркве верни свршавали ход у част Мученика и Пра ведника Тако је у 258. г. тело свештеномученика Кипријана, епископа Картагинскога, који је страдао сред пастве своје. ноћу са светилницима, у скупу клира, с побожном свечаношћу пренесено на гробље, које је припадало Макровију Кандиднјану прокуратору и које се налази на путу Мапалиј ком 71 ) У 292. г. на сусрет Мопггима св. Мученика БонпФацпја, које се пренашаху из Тарса, иђаху клирици п благочастиви људи уз појање духовних 70 ) Н пр у Едеси над мпштима ап. Томе (8оег. 1Лћ. VI. сар XIII), у Хилкидопу, гд>' еакрикено Пеше тело св. муч. Јевтимија (8осг. 1лђ. VI. сар. VI), у Риму над Моштима Ап. Петра и Иавла (Шегоп. 1осо 8пргас11.). (УШ. Ап;;118Нгп зегт. 94, 237, 38, 80). 71 ) Ас4а Ргоеопви1апа 8 Сург. Ер1з(:. е(; Маг1. Орег. Сург есШ; Рапз 17-6 аи.

песама, и иоложилп су Мошти па 5 стадија од Рима, ва путу, који се зове Латииским. 72 ) У 1332. години, кад је мпр био већ дат Цркви, Мошти св. Ач. Луке, Андрије и Тимотеја побожно беху нренесене у Константинопољ, и положене у храму св. Аностола. 73 ) У току времена, када је Јулијан апостата заповедио изнети Мошти св. Мученика Вавиле из храма, који је нодигао Гал, брат Апостате, у Дадонијској шуми близу Антиохије, хришћани су свечано пренелн пх у Антиохију. По речима Созомеиа, свештени остатпи Мученика беху спровађани безбројним хришћанима различнога иола н узраста, уз појање И 3. псалма од клира и уз гром ке усклике народа, који је на сваки стих псалма одговарао ускликом: Нек се стиде сви, који се клањају киповима. (Пс 96, 7.) 74 ) По заповести имиератора Теодосија Великога, остатци св Мелетија, епископа Антпохијскога. беху пренесени из Константиноноља у Антиохију с појањем псалама дугим путем н кроз град. 75 ) У 483 години, Мошти св. Јована Златоустога све чано беху пренесене из Арменије прво у Халкидон, за тим у Константинопољ. Све штеници узели су на рамена свештени ковчег при појању клирика п с многобројним скупом монаха; њих је окружавао народ с унаљенпм свећама у рукама и на тај начнн свештени ковчег који је у себи имао св. тело, беше ношен из места у место до Халкидона. 76 ) По пренесењу Мо штију у Халкидоч. дођоше ту морем Имиератор. његов Сенаг. такођер и Патри јарх и свп чиновници и људи разнога стања и узраста; најиосле сзештени гроб беше метну т т на императорску лађу. Све чани ход се продужио морем; лађа у којој беше велики број народа, носила је мошти св мужа до царева града На сусрет им беху дошлн из цркава св. Томе и Ирине; после овога донесоше ковчег на императорским кошма к црквп св. Апо стола, и у њу их уноше. У 786. години 72 ) КетагЈ. ас4а 8. Маг1. ВошР. Оес. 19. 73 ј Сћгоп А1ехашЗг арш1 Висап§1ит Сопз1ап(;торо118 СћгЈзНапа 1Л\>. IV. сар. I. 7Ј ) 8огот. 1Пз1. Есс1. V. сар. XIX. 75 ) 8020111. Ш.ч!. Есс1. Нћ. VII. сар. X 76 ) Сопзта ^езШог ари«1 Сггеакег. 4от. V. 1Лћ. 1. ра§. 36.