Srpski sion

Вг. 48.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 841.

њем иредмет, који је данас на дневном реду, на виеину начелне расправе, Протуиредлагач врло пошт. г. др. Илија Вучетић, упустио се одмах у разлагање иојединих ирепорних тачака, те тиме свео генералну дебату на димензије специјалне дебате. Тиме је он касније говорпике новео за собом у исту колотечнну, па ћемо тако једна те иста питања раснрављати и у генералној и у специјалној расирави. Г. посланик белоцрквански и мој иначе врло ноштовани пријатељ др. Михаило Полит, осврнувши ее на рад ирошлих сабора, истакао је врло важну чињеницу, да су се наши сабори, стварајући автономне уредбе, угледали на уредбе нротестанске цркве. З г право у томе лежи, по мом мишљењу, велики недостатак наших автономних уредаба. Јер је карактер наше цркве но све други од карактера цркве протестанске. Протестанска је црква 80С1е1а8 ае^па1ш, то јест, божанске нуномоћи нису подељене поједином сталежу, него целокупној цркви. Посљедица тога је, да код протестаната нема јерархије. Протестанти узимл.у ошпте духовенство, те је према томе свако властан обављати свете чине. Патпа православна цркваје напротив 80сле<;аб тае^иаНб. Онаје као видљива заједница, под видл.ивим поглаварима пастирима, које је свети дух цоставио као насљеднике Исуса Христа невидљиве главе њезине. По учењу наше православне цркве, није црквена власт по Исусу Христу предапа општини, него је предана апостолима, а ови су у непрекидном реду рукополагањем пренели ту исту власт на еиископе, њихове посљеднике, који онет ту божанску моћ тајанственим рукоположењем преносе на друге за то епремне и достојне. Из тога се види, да је наша црква, црква епископална. Па имаде мој велепоштовани пријател. др. Полит право кад каже, да темељ наше цркве лежи у том еписконалном карактеру, а темељ протестанске цркве у општини. Како се слаже сад с тим начелним становпштем тврдња његова: да су наши сабори, удешавајући наше автономпе уредбе према протестанским уредбама, радили у духу наше цркве? Он хо^е да ту своју изреку утврди тиме, да су световњаци власни утицати у спољашњи одношај наше цркве. Неоепорно је, да су наши световн.аци и по црквепим законима и по трпдицији и по нраксн наше цркве, власни а н

звани, да суделују у спољашњим нословима наше цркве; но то суделовање мора да је удешено према основним правилима наше цркве. Оио мора бити органично присновано власти јерархије у цркви, која почива на божанском ираву, које нити можемо, нити смијемо мењати. Сматрајући наше уредбе с тога становишта, морамо доћи до сасвим противног закључка, него ли је оиај, којега је мој врло штовани нријател. др. Полит извео. Из иначе с.а свим правилних нремиса, долазимо на име до закл>учка, да наше автономне уредбе не одговарају у свачем духу наите нравославне цркве. У тим околностима шта је наравније, него да је сабореки одбор односно одбор петнаесторице настојао, да најпре све наше уредбе доведе у начелни склад међу собом и у сугласје са основним правилима наше цркве. Тако јепостао једноставни статут, који обухвата целокупно уређење наше народно-црквене автономије. Чему једноставни статут? питају господа од противне стране. Одговор је на то дао већ св. патријарх у свом заносном говору, означивши сврхом једноставног статута, да нам исти даје организам једног основа и слику једнога кова. Г. заступникврањевачки, азањиме и г. заступник града Кикинде, хоће да из § 27. о устројству сабора изведу, да н сама замисао о промени ста тута морапотицати из иницијативе самог сабора. Ја држим, да то тумачење није иснравно. По уставним начелима нрипада право иницијативе и влади и односном репрезентативном телу. У делокруг саборског одбора спада и ириирема предлога за саборску расправу, па је саб. одбор по томе властан и без нретходног овлаштења од стране сабора чинити преслоге, да се у уетројству саборском измени оно, птто је за измену. Сматрајући такову измену иотребном, саб. одбор је израдио предлог и поднео саб. одбору петнаесторице, нзасланом по сабору, да односне уредбе нретресе и да сабору предлог поднесе. Одбор 1Г)-ртше узео је елаборат саб. одбора у расправу н учинио је сабору свој предлог. Од сабора сад завнси: хоће-ли одобрити предложене измепе саборског устројства, чему су свакако потребне две трећине свих саборских чланова. Одлука о том, да ли се има изменити саб. устројство, увек је у рукама сабора, и ја не видим никакове опасттости, никакова разлога зебњи, а још мање чега чудноватога у поступку одбора