Srpski sion

Б р . 48.

стоји под притиском умјстпо у.јбурианога јавмога мњења. Г. др. Полнт, ои јс са великом ема>азом говорио о иистинкту иарода, али нам није разложио, како да се тај пнстинкт баш опда пробудио, кад су дотичии иокретачи добили „абер" од госноде око „1>раника". И у том погледу нознвам се на класичног сведока г посланика Стевана Јовнка. Г. заступник кикиндски настојећи, да нам нредочи важност изјава тих бирачких зборова, навео је: да на челу тога иокрета стоји српска интелпгенција. С оном нскреношћу, којом је он говорио, ија ћуказати бсз замере: дајесриска интелигенцнја у оним крајевима, где је тај нокрет инсцениран, ових задњих 30 година, далеко више наиредовала у п о л и т и ч к о ј свести, него у религијозном д у х у, те 'да она на нрема томе и у црквеним нитањима сљеди в и ш е и ол и т и ч к и м и м п у л з и м а, н е г о р е л и г и о зн и м и л и ц р к в е н и м. Ја налазим томе доказ и у оној околноности, да су и једна и друга странка, либерална и радикална, које су изазвале унитне изјаве, дошле у ову саборницу с истом бојном спремом и с истим заитом, с којим војују и на политичком пољу. Т о ун ашањ е по л и т и чких моменат а у т п и т а њ а ц р к в. е н а, о т е ш т а в а ј а к о рад овога сабора н према јерархији и према државној власти. Знајући да јерархију односно епископат, нс могу да стегну нод јарам својих партајских интереса, смат р а ј у о б е с т р а н к е ј е р а р х и ј у, о д н о с н о е и и с к о и а т с в о ј и м и о л и т и ч к и м п р от и в н и к о м, т е н а с т о ј е, д а г а н а ц р к в. п о љ у 111 т о в и ш е с к у ч е, с а м о д а и м н е кв а р и п о с а о н а, политичком 110 л> у. Политпчке тежње морају наићи н а противност и и к о д д р ж а в н е в л ас т и. А т о ј с р а з л о г, д а ј е р а д н а ш с г с а б о р а к р о з т о л п к о г о д п н а б е с и л одан б и о. Па уза све то ми смо нз јучерашњег говора пошт. заступнпка кикиндског п ердевнчког јасно п гласно разабрали, да ннт је либерална нптп радикална странка оставила евоје иолитичке тежње пред прагом ове саборннце. То је господо, велики камен смутње и велика опас.ност, да ћемо опет набнјати обруче на снрове дуге

С тр . 847.

н да ће пам рад опет битн дело Сизифово, на што се мој поштовани пријател> г. др. Полит већ горко тужио, Ми на овоме иар. цркв. сабору можемо уређмвати иослове цркве п школе православног народа сриског у цркви, а не сиада у делок р у г о в о г народно-црквеног с а б о р а, уређивати п ослове и а р о д а с р и с к о г к а о т е л а с т о ј с ћ е г а в а н ц р 1; в е. Кад се ставимо н а т о становиште, и кад узмемо за исходиште своме раду о с н о в н а и р а в и л а с в о ј е ц р к в е, д о ћ н ћ е м о и с а државном в л а ш ћу н а ч и сто, и спо р аз у м ећемо с е н с н а ш о м ј е р а р х и ј о м. То је тонла жеља наша, да с уједињеним силама јерархије и народа, унапређујемо ннтересе цркве, школе и народа нашег. На том пољу можемо ми много учинитн за народ паш, можемо ширити црквену свест, можемо ширити оданост и љубав према прав. цркви. А кад смо ту ирквену свест укрепили у народу нашем, не требамо се онда бојати ни за српску свест. Само ћу још неколико речи да кажем о протунредлогу г. заступника врањевачког дра Илије Вучетића. Тај је предлог израз оног интрасигентног држања либералне странке, о којем сам већ говорио. Тај предлог хоће да нас скучи нод каудински јарам воље иредлагача, који нама не пружа тим предлогом братску руку, него хоће да му унапред предадемо ,л - 1с (:а8 тапик". Ми смо и сада снремни за споразумак, али нећемо канитулације. Мп можемо изгубити битку — та и најславније војсковође су пх изгубили, а л и минећемо да се о н а м а к а ж е, д а с м о с б н т к о м и з гу б и л и и част св о ј у. Господо! Велика одговорност иочпва овај час на сваком члану овог славног сабора. Ја свој дио одговорностп примам чисте и мирне душе на себе. Завршујем тиме, да примам предложени „народио-црквени устав" за подлогу специјалне дебате, и да отклањам нредлог г. др-а Илије Вучетића (Живио, живио! Говорнику са свпју страна честитају.)

„СРПСКИ СМОН."