Srpski sion

Б р . 51.

Но и та ®аза нашег монашког живота би, и, хвала Богу, сретно ирође, — али нас ево на раскршћу. Данашњи просвијећени деветнаести вијек јури без одмора и ево ће на скоро баштину да иреда млађему и новијему од себе. Ко се не знађаше прилагодити овоме вијеку, тога је дух данашњега времена или збрисао еа лица земље или га још у задњем ропцу подржава, но свакако су му дани избројани, а о будућности каквој не смије ни да снива. Зато и видимо да су сви народи у силиој утакмици, оружајући се еа полученим ваљаним резултатима савремених наука у сврху свога самоодржања. Па када тако ствари стоје, смједосмо ли онда и ми Срби наше монашко манастирско свештенство оставити само себи и не наоружати га онаковијем знањем, каковим се у данашње вријеме сви наиреднији сталежи оружају? Не бп ли то био вапијући гријех спрам оних наших старих калуђера, који нам у прошлости оиако образ освијетљашс ? Неизмјериа хвала буди Његовој Светости, дичном патријарху срцском Георгију, који је ту нашу слабу страну за времеиа уочио, те ево уз припомоћ свјатјејшега синода отворио нам извор сретнијег вијека и рани нам нашао брзога лијека у овој нашој новозаснованој монашкој школи у ман. Опову ! Хвала буди и сваком оиом, које год што од своје стране припомогао и допринео, да смо овај знаменити корак у напријед учинили! Хвала честитијем и многобројнијем зваиицама нашим и изасланацима прОсвјетнијех српскијех завода! Хвала нашој милој и љубљеној браћи из краљевине Србије, који с.у као претставници тамошњијех манастира дошли, да с нама заједно у овој нашој ријеткој евечаности учествују! Хвала милом пароду српском и сваком оном брату п пријатељу, који се је ,год овамо потрудио, да буде свједоком овог нашег свечаног тренутка и рпјеткога славља! А сада се обраћам н вама, ваљана и мила браћо моја и од-данашњс моје колеге, који ете по претпостављеној нам области одређеии, да скуиа са мном овај велики терет свему свијету на видику понесете и да облагорођујете душу п оплемењујсте срце повјерене нам ове честите младежи! На колико ћемо се еви скуиа у том пашем доста трудном послу понијети и на колико ћемо моћи тешком том задатку да одговоримо — иоказаће нам најскорија будућност! А у нади да све буде еретно и у добри час довикујем вам ја са пјесником:

С тр . 813.

„Иосијте њиву будућих дана, Радите на њој са свију страна !

Градимо брода — нема се часа, Сутра смо жртва бурних таласа"! Бама иак, љубазни ученици, најтоплије препоручујем приљежност и марљивост у наукама, а најскромнију чедиост у владању, јер ће и од вас много зависити, да нам овај наш завод цвјетао и наиредовао буде. Ако се будете добро учили и добро владали, онда ћете бити прави иотомци св. Саве, Макарија, Хаџи-Ђере, ХаџиРувима и оеталијех бившијех ваљанијех чувара св. срнскијех задужбина, који еу давали све за вјсру, име и образ, — а вјере, имепа и образа ни за што на овоме свијету. А сад сви заједно да кликнемо: нека нам жнви, цвјета и напредује ова наша новоотворена монашка школа у ман. Оиову — на многаја љета!!!" у. Говорник је био чссто прекидаи одобравањем и поздрављен усклицима „живио". Пред Његову Светост стуии ректор богословије прота Ђучковић и у име богословског училишта рече: . Наша Светости! Покбљења су жељела, да доживе овај дан, и у племепитој жељи тој легла су у лсдени гроб, а ми тек ево доживесмо радос.т даиашњега дана, радост какву су дједови наши видјели оваквог једног зимског дана, кад је славни нриједак Ваше Светостн нрије 100 година отворио иравославно срнско богоеловско училиште карловачко. Што поколења нису то је учинила Ваша Светост. У весељу овоме које дели сваки поштен Србин, иослало јс правосл. српско богословско училиште карловачко своЈа три члана, да се нађу над колијевком млађе своје сестре, над колијевком, коју је Ваша Светост данас заљуљала у крилу паше народне цркве. Молећи Вашу Светост, да изволите с благоволењем примити смјеран израз радовања нравосл. срп. богословског училишта карловачког, вјерујемо тврдо, да ће благост Божја дати, да почетак монашке школе буде сретан, да буде V добри час, да буде на корист св. наше цркве, на утјеху народа српског, на елаву имена Ваше Светости још и у далекој будућности, која нек будућим нараштајима цриновједа с' колена на колепо, да је Светост Ваша са монашком школом отворила данас цркви православној и народу срнском извор среће и напретка!" Узе реч изасланик збора манастирских на-

„СРПСКИ СИОН."