Srpski sion

Б р . 30.

„СРПСКИ СИОН."'

С тр . 467.

Не обмањујмо се у погледу бројног кретања нашег народа, а на основу кривог обрачунања изведеним резултатима. (Наставак).

1ад да иажљиво ирегледамо иеке ириказе, који еу. у погледу бројног кретања срп. 'Ул\ прав. парода, од стране неких и неких српских црквених општина приказане и у „Срп. Сиону" саоиштене, те да се уверимо како где стојимо. Наиме: 1., Црквена оиштина српско-неузинска приказује бројно кретање Срба у својој ошптини, и то за потоњих 12 година (1882.—1893.), те уз сваку годину ставља број рођених и умрлих, па на основу овакових података долази до тог резултата, да је прираст у Српској Неузини, рођајем, у своти од 71 душе. Све сама обмана, а у истини сасвим друкчије стоји! У" Српској Неузини не само да се није умножио број српских становника, него се исти више смањио, жали боже, баш у самој главници капиталу. Ево пепобитног доказа. У Српској Неузипи било је крајем 1828. године 1961. срп. нрав. становника. 1847. „ 2764. „ 1860. „ 2320. „ 1878. „ 1896. „ 1890. „ 1484. „ 1891. „ 1514. „ Као што се види у години 1847. постигнут је највећи број душа српеких у своти од 2764 а године 1891. било их је на броју само 1514 душа, тако дакле за 44 године изгубљена је у главници —■ капиталу — свота од 1250, која свота — мучно верујем -- даједокраја 1893. дакле прирастом од две године надокнађена; па да је баш и тако, ипак би тамо били где смо пре 44 године били, то јест ни један корак у напред. 2., Српска црквена општина Дероњска приказује бројно кретање Српства у свом месту, те вели да прираст за потоњих 12 година (1882. до 1893.) износи 142 душе. Другим речма, да у месту Дероњи бројно напредује Српство. И ово је сама обмана, јер у истини сасвим друкчије стоји, које се сљедећим бројевима доказује, наиме: било је у Дероњи крајем 1828. године 1502. срп. прав. становника. 1843. „ 1113. „

1847. године 1235. срп. прав. становника. 1851. „ 1300. „ 1860. „ 1348. „ 1890. „ 1441. „ 1891. „ 1444. „ 1892. „ 1306. „ Кад је дакле у Дероњи крајем 1828. године највећи број од 1502 душе постигнут већ био, то овај као једном већ постигнути број има се за основ узети даљем рачунању, и упоређује се са бројем од године 1892., кад је Срба на броју еамо 1306 било; — очевидно је дакле, да је у Дероњској црквеној општини за 64 године од капитала изгубљено — иропало — 196,који се број до 1892. године није изједначио. У Дероњи је Српство од год. 1843.—1891, дакле за 48 година, као што видимо, бројно напредовало, ал ве!; год. 1892, куд камо смањио се број Српства за једну само годину на 138 душа, упоређујући са бројем душа за год. 1891. Где је ту прираст? У осталом, колики је број Српства могао бити у Дероњи прије 161 године, види се из оне чињенице, што је год. 1733, онде четирипароха било. (Читај Летоп. за годину 1860. ч. I. стр. 52.) 3., Тако исто и ст. Футошка српека црквена општина приказује прираст сриских душа за потоњих 12 година (1882.—1893.) у своти од 170. Ал и у овом рачуну ништа друго наћи нећеш до саме обмане, а у суштини сасвим друкчије изгледа, наиме: У Старом Футогу било је крајем 1843. године 3604 срп. прав. становника.

1847. 1860. 1878. 1890. 1891. 1892.

3546. 2584. 2642. 2440. 2423. 2245.

Очевидно је, да се Српство у Ст. Футогу за 49 година у главници са 359 душа умалило, ал уједно уиада у очи и тај ненобитни Факат, да је број српских душа у Ст. Футогу из године у годину бар до 1892. непрестано опадао, па онет се тврди да бројно напредујемо. Жалостан, прежалостаи је овај напредак!