Srpski sion

С тр . 468.

„СРПСКИ СИОН."

4., У приказу црквене ошптине Сриско-Пардањске тврди се, да је за потољих 12 година (1882.-1893.) прирастак у своти од 86 душа. — Све сама обмана а у ствари ево како стоји. У Српском Пардању било је крајем 1828. године 1913. срп. прав. становника. 1847. „ 1422. „ 1851. „ 1494. „ 1860. „ 1439. „

1890. године 1111. срп. прав. становника. 1893. „ 1130. „ По горе наведеном нашем начину рачунања, на основу истинитих нодатака, увериће се сваки брат Србин, да је у Српском Пардању за 65 година нестало Срба у своти 783 душе, ал у приказу ипак се тврди, да Срнство у Пардању бројпо напредује, наравно у натраг, и то рапидно у натраг.

(Наставиће се).

&

д о п и с и.

— Са славе манастираПривине Главе. Као што сте већ јавили, Његова Светост, св. Патријарх Георгије, благоизволео је овогодишњу „славу" манаетира Привине Главе увеличати својом високом посетом и богослужењем. На сам дан славе, св. Аранђела, кренула је Његова Светост, са својом одличном пратњом, изјутра рано, из Кувеждина, камо је у очи дана стигла, — пут Привине Главе. У пратњи Његове Светости били су г. г. архимандрит крушедолски Змејановић, протосинђел и проФесор богословије МитроФан Шевић, архиђакон и консисторијалии бележник Лукијан Богдановић, те игуман кувеждински Генадије. На глас, да ће и кад ће Његова Све.тост из Кувеждина пут Привине Главе, дочекана је Његова Светост у Ердевику од Ердевичапа са парохом на челу. Његова Светост носетила је храм, захвалила се на дочеку уз топлу архипастирску реч, те наставила пут. На бачиначком хатару, а на путу у Привину Главу, дочекали су Његову Светост Бачпнчани, са својим парохом и окружним протом г. Авакумом Стајићем. Св. Патријарх благоизволео је еићи са кочија, а прота Јеремић, уз клицање народа, поздрави га овако: Ваша Светости, св. Патријарше; Првузвишени Господинс! Сиромашки, ал' од срца; скромпо, ал' српски; без сјаја, ал' у ионосу љубави, оданости и страхопоштовања свога, ево мене и народа мога, да се поклонимо Светости Вашој, па путу Вам светога аностолства Ево нас, да сузама радости и захвалности оросимо пут, којим ће проћи Светост Ваша, дико

свете нам цркве нравославне, велики добротворе народа свог, српског; највећа узданицо дана наших, љубљени и узвишени Патријарше наш Георгије! Сва нам срца једним ударом бију, бију у љубави, преданости и благодарности Светости Вашој. Све нам се душе једном жељом иодижу у небесне висине, и моле милостивога Бога: да нам одржи Вашу Светост дуговека, а увек крепка и снажна, на славу свете нам цркве, на срећу, напредак и нонос милог пам народа! С тим осећајима, с' том Жељом и молитвом кличемо и сад, као што ћемо и од сад: Живио свети Натријарх српски Георгије БранковиЛ!! После народног клицања, ириступило се к светој десници Његове Светости, за које је врсме Његова Светост давала народу неколико архипаетирских савета. Поделив му и свој светопатријарашки благослов крену даље. Пратњи Његове Светости придружише се сад и нроте Стајић и Јеремић. На хатару нривино-главскоме, а на ,мсђи шидске управне опнггине дочекали су Његову Светост изасланици шидске црквене општине са својим евештеницима. Поздрав је учинио парох Анастасијевић. Међу изасланицима видесмо и кр. кот. судца г- Раду Чобанића и кр. јавног бележника дра Драгутина Грчића. Кренусмо у манастир. Глас звопа манастирских већ се разлегао по красној околици, а пј цњава прангија са два брега манастирека одјекивала је, поздрављајући високог госта, а разглашујући и брду и долу, и шумици и њиви добра манастирског радост велику, да их благосиља светом десницом Патријарх српски!