Srpski sion

^РПСКИ СИОН " С тр . 795.

Б р . 50

Старији књижевници нису имали никакве научне тнтуле. Тек за време Христово и носле разорења Јерусалима, када су школе у Јамнији, Тиверији и другим местима све ве"ћи значај добијале, ностали су разни степени титула. 1 ФарисеЈи, СадукеЈи и Јесеји. Када су Јудеји изгубили своју самосталност те нотпали под сирску врховну власт и када је незнабоштво све већма у Јудејство продирало и претило му, да ће га изопачити, развиле се у криму Јудејства две религијознополитичке странке, које су у новом завету познате под именом Фарисвји и Садукеји, који у своје руке узеше вођство јудејског народа 2 Ове две странке сматране су по незнању као верске секте, које се тобоже међусобно препирале о појединим законским питањима, дочим су оне нарочито на том радиле, да одрже,_ да утврде и да заштите Јудејство, а законске нрепирке, које се међу њима порађале, потицаху отуда, што је свака странка држала своја начела за спасоноснија. Фарисеј знани одељен т. ј. онај, који је држећи се строго законских нроииса о верској чистоти, избегавао све што је нечисто и незнабожачко и нрионуо, да у животу тачно извршује Мојсијев закон, као што су га протумачили књижевници за иоједине случајеве. У овом погледу сродни су Фарисеји са Асидејима (1. Мак. 7. 13. 2 Мак. 14. 6), који нису бранили, ако ће их непријатељ и убити, само да не погазе закон о суботи, и са Макавејима, који су се на, живот и на смрт борили, да се одржи закон и аав-гјхгј патврт (1 Мак. 2. 20.) и заштићавали су праву побожност, те су од њих ностали најчувенији књижевници. Када је пак носле победе ирвих Макавеја остао народу Мојсијев закон и сиасен законити храмовни култ, и када су Макавеји ностајали кнежеви и првосвећеници и ночели династичке интересе већма ценити, устадоше енергично против њиховћх тежња Фарисеји, као родољуби, који су се жестоко и успешно борили за Мојсијев закон, надајући разуме се сами све већма и већма у формалност, у бу-

1 Рав је означаиало најниже достојанство, 1'ави средње * Равун највише, и ову ггоследњу титулу им*ли еу само 7 »учвњаки, мн|,у којинл бешв и Гам*лил.

2 Јосиф Флавије (Ап4 ХШ. 5. 9.) сномиње први пут ове две етранке за време првосвећеника Јонатана.

квално тумачење закона и у поштовање сиољашњих обреда, те су својом ревношћу за закон и за предање старих (ларабоа^ тму лреа^тгрму Мат. 15. 2. Марк. 7. 3.), поткопавали побожност и страх божји у народу, ко.ји им безусловно беше одан, и у нади, да ће доћи иолитички Месија, отупили су у народу осећај п веру у Исуса Христа, Опаса и Избавитеља, те су тиме допринели разорењу Јерусалима и пропасти јудејске државе. Фарисејима на супрот беху. како у политичком тако и у верскои ногледу, Садукеји 2аббоихаТо1). Им© то добили су јамачно од првосвећеника Садока. Из те иороднце иостајали су ирвосвећеници још од времена Ооломонова и по Оадоку називаху се сви његови потомци н присталице. Ма да стојаху на темељу Мојсијева закона, ипак се нису тако туђили од незнабожаца и беху готови да им попусте, ако су дошли у сукоб са незнабожачким власницима. Као противници Фарисеја одбацивали су предање и сва правила, што су их књижевници из закона извели, и придржаваху се једино писаног закона, али су у препирци са својим противницима Фарисејима тако забасали, да су норицали ускрс мртвих, веру у награду и казну после смрти и одбациваху анђеле и духове. Поред ове две странке, које беху од великог утецаја на духовни живот народни, развила се, по свој прилици такође од Асидеја, трећа странка Јесеји (ЕаатјУо- или ЕаааТос), која је још даље ишла од Фарисеја, тежеки за левитском чистотом. Они су се повукли од јавног живота и од партајске борбе и основали су засебну задругу; живели су у дал.ннм пределима, северозанадно од мртвог мора или у Мисиру; понајвише безбрачно у заједничким домовнма, занимајући се нарочито земљорадњом. Често су се куиали и носили су просто одело Кад су јели, обЛачили су чисту одећу; нису јели меса, већ су се хранили плодовима, што их земља нроизводи, пили су само чисту воду. Нису учествовали при принашању крвне жртве у Јерусалиму, ма да су шиљали у храм дарове. Кад су ступали у заједницу, поклањали су своје имање друштву, ц тада су живели по установљеном дневном реду од опћег имања, којии су управљалп надзорници, а сваки посао и свако јело заиочињали су молитвом. Пре него што је когод иримљен у прву заједницу