Srpski sion

О тр . ("96.

„СРПСКИ СИОН."

П р . 50

иорао је битн три годнне искушеник, ватим је полагао стрпшиу заклетву: да ће пошто-. вати Бога, да 1.е служпти лравди, верности и истини, да неће другојачије учити, него што је свакм стунајући у заједницу научио и да е верно чуватн заједничке књиге и имена анђела. 3 Развитак појединих наука. Г. Богословија и философија Израиљћана нрелази у иде.ју мудрости, која Је ностала, из објективног састава старозаветне вере услед закона, нророштва и теократског уређења. Ова мудрост, која се налази у књигама Приче Соломонове, Јову и Еклезијасту и у појединим исалмима, битно се разликује од светске мудрости и философије других народа у том, што не иде за, тим, да докаже а рпоп носледње узроке света и највише сврхе бића, већ, иошто нотиче из вере у .једног надземаљског личног Бога, свемогућег творца и управитеља света, светог законодавца и судију свију људи, субјективно схваћа саму објективну садржину вере, 3 Јесејиша беху сродни Терапевти, јудејске аскете у Мисиру • било их је мушких и женских. Али су се ипак у неколико разликовали, пошто су Тсрацевти живели иепоснички у зассбним ћелијама, сваки су дан до заласка сунчева постили, изузев суботу; а сваке седме суботе јели су при заједничкој трапеви.

као и поглед на свет, који се на-лази у откривењу., и систем одмазде, који влада у свету, и тиме сазнаје задаћу живота, која је дана човековом духу, не иде пак за тим, да стече нознање независно од бож.јег откривења. Ма да, се при томе нарочито осврће на светски поредак, на природу и на морални начин живота, и ма да јој је правац опћа религијозност, опћп морал и хуманост у закону израиљском, ипак никад не нориче основ откривења, из којега ,'е поникла. Она се дакле стара да нозна божанску мудрост оличену у свету и у историјском откривењу и уздиже се до душе, до идеје вечите, личне мудрости, која је била Богу помоћница и коју је Господ имао у почетку пута својега, нре дела својих и ире сваког времена (Прич. Сол. 8. 22.) т. ј. приближује се науци о последњој сврси, која све обухвата и свим влада, да би решила загонетке и противности, које у животу долазе, али ради кроз и кроз практично, да свестрано расветли питање, угледајући се на реалност светог и. правилног поретка света, као што то учи Мојсијев закон, и доказује то питање одношајем људске судбине према његовом моралном саставу, тежећи да нас научи страху божјем т. ј. да нас помири са мишљу, која одговара божјој вољи у свима одношајима гра,ђанског и друштвеног живота.

(Наставиће се.)

ЧЛАНЦИ О ЗАБАВИШТИМА

најважнија упутства у погледу истих за општине и родитеље, а на име приправнице, учитељице , и забавиље — са наставним градивом. Но најбољим изворима написао Ив. М Поновић 7 учитсљ. (Свршетак)

Завршни чланак. Забавиље, учитељи и „нријатељи младежи" велику би услугу по цео народ учинили, кад би свагда брижљиво скупљали и понисали разноврсне лене игре, песмице, приповечице, питалице, загонетке п све, што би за васпитавањз и образовање дечице корисно било, те то у ком педагошком или дечјем листу износили. Највише је требе у играма с певањем. Покојнп сомборски учитељи: Лазар СтаиојевиЛ, којег је ученик у I. разреду и иисац ових редака био — и Нмка ГрујиК-Огњан

знали су приличан број дивних игара и песмица, од којих су неке можда већ и са свим заборављене, — некадашња учитељица вуковарска, а моја покојна мати Лујза ПоиовиЛа ро$. РајковиЛева и сестре ми умеле су такође доста красних ноиевака, од којих сада по гдекоје као да су ишчезле, — више старих и врсних наставника, који су за, цело много игара и несама знали, па овима и своје ђаке учили, ну као да су и те махом иозаборављане и у гроб однесене. Било је у „старо добро време" ваљаног.а, особито иак, што се