Srpski sion

бр. 10.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 157.

једну која утврђује хрвашску народност и другу, која у клици дави сршку народност. Не велим да пе би могло бити кога, ко би овакву двојносш у природи једне и исте школе желио, али мислим, да постојећи закон такву двојност није узаконио и држим да би се он жацао ноћи нравцем таквијех жеља. иа из тога закључујем, да ни висока кр. земаљска влада, имајући у виду' природу наше комуналне школе, не ће хтјети иаумљеиом наредбом својом изрећи несагласност светосавске школске свечаности са ириродом школе , у којој школи је она, но ријечима иресвијетлог господина одјелног предстојника, кућевласник. Висока влада не задубљује се новодом нокренутот питања само у природу комуналне паше школе, не расматра питање само стране у којој се оно дотиче онога „гдје" , већ и са друге стране, која улази у „шшо". Рецимо да власт земаљска можда и није кућевласник у комуналној школи, инак јој и тада сви морамо признати, да она има несумњиво нраво питати: шта се ради у комуналној школи? И стављајуки то питање у овом нашем случају, она не нита пишта друго, него : какав јв карактер светосавске свечаности? Иа када се установи одговор на. то питање, тада ће се исти довести у свезу са питањем о природи наше комуналне школе и извести закључак о томе, да ли су те свечаности сагласне са нриродом њезином. Друкчије се и не може радити, или бар не би било добро кад би се друкмије радило. Судећи по свему ми би смјели тврдити, да је у оиоме моменту, кад је нресвијетли госп. одјелни предстојник у сабору наговијестио своје гледиште на иолазне тачке при рјешавању цијелога овог питања, оно било још у раснрави, и да тада још о њему деФипитивно није било одлучено. Ако у томе имамо ираво, опда иас врло изненађује једна изјава нресвијетлог госнодина дра Исидора Кршњавија, која стоји у врло тијесној свези са питањем о карактеру светосавске свечаности. Он је наиме рекао, да је у беловарско-крижевачкој жунанији „ђПо рперога, 8 \ т ас1је 1 пезк1ас1а гасН ргов1а\'е бV. 8а\'8ке бУесапоаИ, која гтаАе с1а (тНе сгкдвпа, а Ма јв 1ато рге \'18С &чјеЛзкоу

кагакГега Ова нас изјава изненађује. Ово није ни овамо, ни онамо, него баш у срце самога нредмета, који је још у стадију расправе. Ако смо довде поступак високе владе разумијевали, па и разлога му налазили, у овој тачци га не разумијемо и не можемо му разлога наћи. Влада пита: што се то ради у комуналној школи, каквог је карактера та светосавска свечаност? Заподјенутом расправом хоће то тек да испита, а иредстојник владииог одјела за богоштовје и наставу, већ прије завршетка расправе, проглашује, да та свечаност има да буде карактгра црквеног и да не смије имати свјешовни карактер. Није ли то изненада? Но осим тога што је таква изјава изненадна, није она ни згодна, јер исказује њешто, што мал' да није збиља баш оно исто, на што је народни застунник г. Павле Јовановић своју интернелацију свео, и што пресвијетли госн одјелни предстојник од себе и од владе, уз повлађивање већине сабора, одбија 0 томе „какав има да буде" карактер светосавске свечаности, мора се врло онрезно расправљати, ако је човјек рад, да се о што не огријеши. Но нека и с те стране остане на миру из}ава високе владе, учињена у сабору, али ми јој морамо у очи погледати ради тога што она није ни исаравна, јер исказује њешто што не стоји. Карактер свешосавске свечаности иије само црквени, него и свјетовни! Ред је да ову своју тврдњу и докажем. Другоме Хрвату тешко би то било доказивати и срећом је ту пресвијетли госп. И. Кршњави, коме то треба доказивати. Читао сам нрије неколико годинн његову лијену књигу о грађевинарству. Знам да је то читање учинило на ме утисак, да се он бавио штудијом и црквенога грађевинарства, у свима његовим диједовима. Штудија та морала га је навести и на проучавање архитектонских црквених облика у српском народу. Па изучавајући те облике он је морао оназити, како се код Срба, нод утјецајем внзантијскога штила и у грађеп.у, и у орнаментици, и у живопису, развио посебни њеки штил, који у основи својој јесте византијски, али у појединостима опет пије визаптијски. Кто, исто тако